PZP: Da se poništi rešenje o overi rezervi bora i litijuma u Jadru

Precizirano je da je rešenja o overi rezervi bora i litijuma u Jadru kompaniji „Rio Tinto“ izdato pod brojem 310-02-1602/2020-02, a evidentirano 29. decembra 2020. godine.

U zahtevu PZP se na četiri stranice teksta navode razlozi zbog čega bi ovo rešenje, koje je osnov za početak eksploatacije litijuma i drugih ruda u Jadru, trebalo da bude poništeno.

Kako je istaknuto, prvi razlog je u činjenici da Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi čvrstih mineralnih sirovinama i vođenju evidencije o njima, a u kojem su definisani specifični uslovi geoloških istraživanja svake od 59 različitih ruda, ne prepoznaje rude bora i litijuma.

Pravilnik, dodaje se, nije usklađen ni sa Ustavom, jer da jeste to bi obavezivalo državu na uspostavljanja koncesionog modela za korišćenje ruda i uspostavljanje savremenih, mnogo rigoroznijih standarda za zaštitu životne sredine.

O tome se, pre četiri i po decenije kada je Pravilnik usvojen, nije mnogo vodilo računa, a njegove odredbe se primenjuju i danas kada je zaštita životne sredine u celom svetu postala najvažnija tema, osim u srpskim propisima kojima se regulišu geologija i rudarstvo, naveli su iz PZP.

Ukazali su i da taj Pravilnik, koji ne prepoznaje rude bora i litijuma, određuje da je za rude, koje „prepoznaje“ za okončanje geoloških istraživanja potrebno uraditi niz aktivnosti.

Te aktivnosti za bor i litijum nisu mogle biti urađene, jer za njih nisu ni izrađeni kriterijumi zato što ih nema u Pravilniku, objasnili su iz PZP.

Kako su naveli, tako je recimo za rudu bakra i gvožđa određeno po osam grupa rastojanja između istražnih bušotina, u zavisnosti kojoj grupi rudna tela pripadaju.

Za svaku istražnu bušotinu rastojanje je različito i ono je utvrđeno na bazi stručne analize koja je prethodila izradi Pravilnika.

Prema navodima iz PZP, ta rastojanja određuju se prema veličini, tipu mineralizacije, strukturno-morfološkim obeležjima i ravnomernosti raspodele mineralnih komponenti, ležišta, pa se tako rudna tela bakra razvrstavaju u četiri grupe, ali takvih merila za bor i litijum nema.

Pravilnik takođe određuje kvalitet rezervi na primer gvožđa, za svaku od četiri grupe ležišta. Osnov za određivanje kvaliteta i kategorizacije za bor i litijum nije bilo, pa je zbog toga nužno Rešenje o overama rezervi proglasiti ništavim, smatraju iz PZP.

Ističu da osim toga, treba uzeti u obzir da su najskuplji poslovi, poslovi istražnog bušenja i rudarskih radova, koji troše najmanje 75 odsto novčane vrednosti za geološka istraživanja čvrstih mineralnih sirovina/ruda. Svi ostali poslovi geoloških istraživanja čvrstih ruda, definisani opštim članovima za čvrste rude, nisu veći od 25 odsto ukupne vrednosti geoloških istraživanja.

Za litijum i borate nisu definisani ovi uslovi, odnosno nisu određeni uslovi razvrstavanja u četiri grupe ležišta, niti su merljive vrednosti poslova istražnog bušenje i drugih geoloških radova, jer nisu mogli biti obavljeni po jedinstvenim kriterijumima, saopštio je PZP.

Ukazali su da bez unapred određenih specifičnih uslova geoloških istraživanja svih čvrstih ruda, pa i borata i litijuma, investitor ne može da planira troškove, niti nadležne državne institucije mogu da provere i utvrde da li rudarske kompanije poštuju sve propisane norme i da li su predviđene metode istraživanja bezbedne za ljude i prirodu.

Konačno, na više mesta se u samom rešenju o overi rezervi u Jadru poziva na Pravilnik iz 1979, u kome se bor i litijum ne pominju, jer u to vreme te rude nisu evidentirane, a samim tim, na osnovu tog Pravilnika, rezerve tih ruda nisu mogle ni da budu overene, tvrde u PZP.

Osim toga, indikativan je podatak da je Rešenje o overi rezervi bora i litijuma u Jadru, pod brojem 310-02-1602/2020-02, u Ministarstvu rudarstva i energetike evidentirano 29. decembra 2020, geološki i pravno manjkavo, naglasili su iz PZP.

Objasnili su da se u rešenju navode rezerve dveju ruda, bora (B2O3) i litijuma (Li2O), kojima je kasnije, na drugoj strani, pridodata i treća mineralna sirovina/ruda – natrijum sulfat, koji uopšte nije bilansiran, pa se, istakli su, nameće pitanje kako je državni sekretar, Milivoje Obradović, koji je potpisao rešenje, znao za postojanje natrijum sulfata, ako ga nije prepoznala ni Državna reviziona komisija, koja je ocenjivala ispravnost elaborata.

Dodaje se i da je o postojanju natrijum sulfata, kao jedne od tri rude u području Jadra, javnost obaveštena tek 10 meseci kasnije, krajem oktobra 2021. godine, u Privrednoj komori Srbije, u prezentaciji Ekonomski uticaj projekta Jadar.

Iz svih ovih razloga, kako su istakli iz PZP, traže da se rešenje o overi rezervi bora i litijuma u Jadru pod brojem 310-02-1602/2020-02 u Ministarstvu rudarstva i energetike – poništi.