Tehnička greška, nesporazum ili nešto treće: Kad najranije stižu računi za struju?

Računi za struju građanima stižu uglavnom do 15. ili najkasnije 17. u mesecu, ali ovoga puta to nije slučaj, što je među potrošačima izazvalo zbunjenost i zebnju.

Mnogi od njih misle da je u pitanju neko nepredviđeno kašnjenje poput onog kada računi za komunalije nisu stizali zbog štrajka poštara, međutim dodatnu uznemirenost izaziva to što ni oni potrošači koji struju plaćaju onlajn ne mogu, na za to predviđenoj aplikaciji, da provere stanje svog računa.

Kako Danas saznaje u izvorima bliskim Elektroprivredi Srbije to preduzeće neće isporučivati račune potrošačima pre okončanja izbora zakazanih za nedelju 17. decembar.

– Računi za struju na adrese potrošača sigurno neće stići pre ponedeljka – tvrdi naš sagovornik.

Inače, svoje račune nije dobio ni značajan broj Beograđana korisnika usluga Javnog komunalnog preduzeća “Infostan” pa su se oni najrevnosniji zabrinuli da nije u pitanju neka tehnička greška ili nesporazum.

Ipak, za razliku od računa za struju, koje dosad nije dobio niko, deo potrošača u glavnom gradu Srbije je ipak imao priliku da se upozna sa iznosom svojih novembarskih računa za “Infostan”, koji su ubačeni u njihove poštanske sandučiće.

Podsećanja radi, od septembra prošle godine, električna energija poskupela je tri puta za čak 24 odsto. I to nije kraj, jer će, shodno sporazumu Vlade Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom, u maju sledeće godine doći do novog povećanja cene struje za osam odsto.

Od 1. novembra cena kilovat sata za individualne potrošače u Srbiji košta 10,26 dinara a ako se uračuna i PDV taj iznos je 14,29 dinara.

Za zemlju u kojoj je medijalna plata svega 66.000 dinara, a prosečna penzija niža od iznosa minimalne potrošačke korpe dodatnih 900 dinara mesečno, u odnosu na period pre septembra 2022. godine, predstavlja žestok udar na kućni budžet domaćinstava koja ostvaruju prihode u toj visini.

Ove godine već tri puta povećani računi za struju

Najveći udar na kućni budžet pretrpela su domaćinstva koja su prinuđena da tokom zimske sezone koriste električnu energiju za zagrevanje svojih stanova i kuća.

Njihovi računi su se povećali između 930 do 1.500 dinara za potrošnju u rasponu od 1.600 do preko 1.800 kilovatsati.

U toku ove godine, potrošači struje u našoj zemlji su se suočili sa tri poskupljenja. Prvo je nastupilo 1. januara kada su se cena električne energije za domaćinstva povećala za osam odsto.

Do povećanja cene je došlo i 1. maja kada je struja za individualne potrošače poskupela takođe za osam odsto a potom je u istom procentu struja poskupela i 1.novembra.

U svom izveštaju objavljenom početkom leta Međunarodni monetarni fond je istakao da građane Srbije očekuje novo poskupljenje struje za osam odsto u maju 2024. godine.

Takav zahtev Međunarodni monetarni fond je obrazlažio time da je “potrebno dalje povećanje cena struje da bi se eliminisale sve budžetske subvencije državnim energetskim preduzećima do kraja aranžmana sa MMF i da bi se finansirala preko potrebna investiciona potrošnja u narednim godinama“.

Inače, do poskupljenja struje 1. novembra je došlo i pored toga što su predstavnici vlasti u više navrata govorili sasvim suprotno.

Novo poskupljenje struje u Srbiji je naišlo na energično protivljenje potrošačkih udruženja koja stoje na stanovištu da ne postoji nijedan opravdan niti na ekonomskoj logici zasnovan razlog da dođe do poskupljenja u uslovima ekonomske krize i inače niskog životnog standarda građana Srbije.

Veliki problem za potrošače u Srbiji je i to što poskupljenje električne energije nije jedino koje je nastupilo u našoj zemlji. Od 1. novembra je poskupeo i gas, cena dizela je rekordno visoka, a povećane su i akcize na jedan broj proizvoda.