Računica Danasa: Posle novog skoka, struja će za samo četiri meseca poskupeti čak 24 odsto

Iako se u javnosti predstavlja da je ovo poskupljenje od osam odsto (mada je rast cena za pojedine tarife oko 10 odsto) minimalno i među najmanjim u Evropi, kada se sabere sa poskupljenjem iz septembra situacija je potpuno drugačija.

Od 1. septembra kilovatsat struje poskupeo je za prosečnih 6,5 odsto. Međutim, ubrzo nakon toga Vlada Srbije donela je uredbu po kojoj je povećana naknada za proizvođače struje iz obnovljivih izvora energije za 83 odsto, sa 0,437 dinara po kilovatsatu na 0,801 dinara.

Zajedno, ova dva povećanja cena, donela su uvećanje računa za struju za oko 11 odsto.

Kada stigne januarski račun za struju, domaćinstvo koje potroši primera radi 700 kilovatsati platiće 24,4 odsto više nego što je za istu količinu potrošene struje račun bio u avgustu.

Tada je potrošenih 700 kilovatsati koštalo 6.803 dinara (računajući popust od pet odsto za plaćanje na vreme i taksu za medijski servis od 299 dinara).

U januaru će toliko potrošene struje koštati 8.467,4 dinara po novom cenovniku koji je odobrila Agencija za energetiku i uz višu naknadu za OIE, takođe sa obračunatim popustom od pet odsto i taksom za javni servis.

Ova računica ne obuhvata slučaj kada domaćinstva imaju manju potrošnju nego u istom mesecu prošle godine i po tom osnovu ostvare pravo na popust. Ovaj popust je stupio na snagu od oktobarskih računa za struju kako bi se građani stimulisali da troše manje struje, kako bi EPS morao manje da uvozi i trajaće tokom zimske sezone.

Maksimalno odobreni prihod EPS-a za narednu godinu u obrazloženju AERS-a iznosiće 132,8 milijardi dinara, dok je maksimalno odobreni prihod u obrazloženju prethodnog povećanja iznosio 125,7 milijardi dinara.

Troškovi nabavke električne energije za potrošače na garantovanom snabdevanju su procenjeni na 59 milijardi dinara. AERS je odobrio EPS-u cenu nabavke struje za domaćinstva od 3,91 dinar po kilovatsatu.

Kako se navodi u obrazloženju AERS-a i nakon ove korekcije cena električne energije bez taksi i poreza i dalje je niža od cena u zemljama regiona.

Međutim sa taksama i porezom struja za domaćinstva u Srbiji biće skuplja nego u BiH, S. Makedoniji, Albaniji, Mađarskoj i Crnoj Gori.

Po novoj tarifi koja stupa na snagu 1. januara kod dvotarifnih brojila kilovat sat u višoj tarifi u zelenoj zoni koštaće 7,584 dinara u odnosu na 6,896 dinara koliko košta sada, dok je jeftnija tarifa u zelenoj zoni poskupela sa 1,724 dinara na 1,896 dinara za kilovatsat.

U plavoj zoni jeftinija struja poskupljuje sa 2,586 dinara na 2,844 dinara za kilovat sat, a skuplja struja u ovoj zoni će koštati 9,668 umesto 8,792 dinara za kilovatsat.

U najskupljoj crvenoj zoni, skupa struja koštaće 19,34 dinara za kilovat sat umesto 17,585 dinara, dok će jeftinija u ovoj zoni poskupeti sa 4,396 na 4,835 dinara za kilovatsat.

Ekonomista Goran Radosavljević ističe da je jedini razlog ovolikog poskupljenja struje to što neko mora da plati štetu od upravljanja EPS-om.

„Za EPS od inputa skoro ništa nije poskupelo, osim goriva koji neznatno utiče. Cena proizvodnje struje za EPS nije porasla i da nije bilo kraha ova kompanija bi sada pravila profit.

S druge strane, ako prihvatimo da moramo da uvozimo skupu struju ni ovo poskupljenje nije dovoljno“, napominje on.

On ocenjuje da je najgora stvar povećavati cenu EPS-u koji nije reformisan i ne smanjuje gubitke.

„To je kao da bacate pare u kazan bez dna“, ističe on.

Radosavljević dodaje i da konsultanti iz Norveške ne mogu tu mnogo da promene kada država ne želi promenu.

„Može konsultant da kaže državi šta hoće, kada država neće ništa da promeni. Energetska preduzeća nemaju menadžment već partijske poslušnike. Da se ne krade, ne rasipa na sve strane i ne odliva za partijske potrebe, EPS bi bio preduzeće koje bi u normalnim okolnostima pravilo po 100 miliona evra dobiti“, zaključuje Radosavljević.