Računovođe traže novo odlaganje upisa u registar APR-a, nadležni kažu da rok neće biti produžen

Ispit za sticanje profesionalnog zvanja pokazao se kao najveća prepreka. Iako su imali dve godine da završe proceduru, do sada se registar upisalo 3.387 pružalaca računovodstvenih usluga, a 700 je u procesu. Oni koji još nisu dobili licencu, a više ih je od 50 odsto, kažu imali su mnogo posla u vreme pandemije i mnogo izmena zakona, piše RTS.

„Ako tako pogledamo imali smo koliko? Godinu dana da pripremimo sve. Licence kao takve, ja jesam zagovornik da one zaista mogu doprineti kvalitetu unutar struke. Mi tražimo samo produženje roka na osnovu onih okolnosti koje nisu mogle biti predviđene“, rekao je Aleksandar Segedi iz knjigovodstvene agencije „Tim 011“.

Ministarstvo finansija odgovara da ne vidi nijedan objektivni razlog za produžneje roka. Na pitanje RTS-a da li će biti produžetka roka iz Ministarstva finansija stigao je odgovor:

„Ministarstvo finansija je tri puta pozivalo pružaoce računovodstvenih usluga da usklade poslovanje sa odredbama Zakona, tj. da blagovremeno podnesu zahtev za dobijanje dozvole i upišu se u Registar, naglašavajući da rok neće biti produžen. I na sednici Nacionalne komisije za računovodstvo razmatrana je inicijativa Privredne komore za izmenu Zakona i produženje roka za upis u Registar, i ocenjeno da nema osnova za to.“

Posledice neusaglašavanja sa Zakonom od prvog dana nove godine osetiće i deo privrede.

„Izveštaji naše privrede za 2022. godinu neće moći da budu prihvaćeni i obrađeni kao ispravni ukoliko knjigovodstvena agencija koja potpiše taj finansijski izveštaj nije upisana u registra pružalaca računovodstvenih usluga“, rekao je Milan Lučić, direktor Agencije za privredne registre.

„Poveravanje vođenja knjiga licu koje nema licencu upisanu je kažnjivo. Mislim da je iznos kazne minimum nekih 250.000 dinara“, naveo je Segedi.

U Savezu računovođa i revizora Srbije kažu da su uz dva redovna organizovali i četiri, pet vanrednih rokova za ispite i da su oni nephodni za profesionalni rad.

„Upravljačko računovodstvo u svetu je sveto slovo. Ako privreda i privrednik ne zna šta ga košta proizvod, kuda on ide, gde će on stigne? Sa druge strane finansijsko izveštavanje kao drugi predmet, ja ne znam šta bi trebalo više u tom. Poreski propisi… Je li to nisu predmeti koji trebaju i koji zanatski, koje mora profesionalni računovođa da zna?“, naveo je Pero Škobić, generalni sekretar Saveza računovođa i revizora Srbije.

U Savezu računovođa i revizora Srbije veruju da većih problema ipak biti neće jer su samo oni u protekle tri godine izdali gotovo hiljadu i po licenci. A izdaje ih i Komora revizora Srbije. Na sve to treba dodati i računovođe koji su certifikovani do 2008 kada je ta obaveza prestala.