Rad na crno i sezonci "smanjili" nezaposlenost

On je dodao da je to brojka sa sezonski zaposlenim ljudima, ali da bi bez sezonskog uticaja nezaposlenost trebalo da bude na nivou od 12 do 13 odsto. On nije rekao na koji period se ovaj podatak odnosi, dok Republički zavod za statistiku tvrdi da još nema podatke iz Ankete o radnoj snazi za drugo tromesečje ove godine. Na kraju prvog kvartala nezaposlenost je iznosila 14,6 odsto.

Neverovatan pad nezaposlenosti sa 25,5 odsto koliko je zabeleženo u aprilu 2012. na ovih za sada nezvaničnih i preliminarnih 10,6 odsto izaziva već nekoliko godina polemike između ekonomista, budući da privredni rast ni blizu ne opravdava ovako veliko smanjenje broja nezaposlenih.

Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da podaci o nezaposlenosti deluju neuverljivo, jer ako se nezaposlenost toliko smanjila, to bi značilo povećanje zaposlenosti, a to bi opet dovelo do povećanja BDP-a.

Pad dobrih, rast loših poslova

„Pomeranje BDP-a se ne slaže sa ovim pojavama. Fiskalni savet je imao diskusiju sa Zavodom za statistiku i oni tvrde ne samo da kretanje BDP-a nije konzistentno sa smanjenjem nezaposlenosti, već ni uplaćeni doprinosi i porezi na zarade ne pokazuju tako veliki rast zaposlenosti. Stručna javnost je iskazala sumnju u cifre o zapošljavanju“, napominje Madžar.

Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, koji se bavi upravo ekonomijom rada, ističe da niko nije dokazao da podaci RZS-a nisu tačni, ali nudi i objašnjenje ove pojave da BDP stagnira ili sporo raste, dok nezaposlenost brzo pada.

„Ekonomisti greše kada tumače statistiku zaposlenosti. U Srbiji, kao i u Evropi, poslednjih godina je na delu trend smanjenja kvaliteta zaposlenosti. Sve se lakše gubi radno mesto, a onda porodica mora da nadoknadi te prihode tako što radi manje plaćene, manje produktivne poslove sa manjim brojem radnih sati. Imamo situaciju da raste broj ljudi koji su zaposleni, ali ukupan fond radnih sati nije toliko povećan“, objašnjava Arandarenko, dodajući da je oslabila zaštita radnih mesta, ali i da se menja karakter poslova pa ima sve više ljudi koji rade preko interneta.

„BDP i zaposlenost su se na ovaj način razdvojili. Porodice se bore da zadrže standard pa ih sada više radi, ali slabije poslove“, napominje on.

Arandarenko ističe da je moguće da se nezaposlenost smanji sa 14,6 odsto u prvom kvartalu na 10,6 odsto (ukoliko podaci RZS-a opravdaju izjavu predsednika) zbog sezonskih poslova koji su Anketom o radnoj snazi daleko bolje obuhvaćeni nego ranijih godina.

Statistika primetila one koji su već radili

„Taj bolji obuhvat se baš vidi iz tih velikih sezonskih razlika u zaposlenosti. To je uobičajeno u turističkim zemljama, a i u našoj poljoprivredi radi dosta ljudi. Inače, oko četvrtine rasta zaposlenosti poslednjih godina može se objasniti time što je statistika obuhvatila neformalnu zaposlenost, odnosno statistika je primetila one koji su već radili“, ističe Arandarenko.

Inače srpsko tržište rada karakteriše veoma veliki udeo neaktivnog stanovništva. Tako imamo podatak iz prvog kvartala da je nezaposlenost 14,6 odsto, a zaposlenost 44,2 odsto, dok je stopa aktivnosti starijih od 15 godina svega 51,8 odsto.

Sarita Bardaš, psihološkinja i autorka analize „Statistika i dostojanstven rad“, u izjavi za Danas ukazuje na još jedan veliki problem našeg tržišta rada – sve manje radnika. U prvom kvartalu ove godine nezaposlenost je najznačajnije smanjena u kategoriji 25-44 godine starosti, za 82.600 lica, pri čemu je većina tih lica status nezaposlenih zamenila statusom neaktivnih, a ne statusom zaposlenih, kaže se u Anketi o radnoj snazi.

„Čak i da nijedan čovek nije zaposlen, kod nas bi bila smanjena nezaposlenost, jer veliki broj radno sposobnih ljudi odlazi. U 2016. godini za 75.000 je smanjen broj stanovnika između 15. i 64. godine. Jedan manji deo se odnosi na natalitet, ali veliki deo odlazi u emigraciju. Statistika nezaposlenosti će biti još bolja“, ironično kaže Bardaš.

Radiš domaći s decom – zaposlen si

Ona ističe i da se „pumpa“ neformalna zaposlenost kako bi se poboljšala statistika pa je tako prošle godine udvostručen broj zaposlenih u domaćinstvima.

„Za 75.000 ljudi je povećan broj zaposlenih na osnovu samozapošljavanja u domaćinstvima. Ako ja pomažem deci da urade domaći zadatak, to se vodi kao da sam radila, a ne da sam domaćica. Na ovoj stavki se registruju oni koji su angažovani za pomoć u kući, ali i proizvodnja za sopstvene potrebe. U Evropi, pa i u Rumuniji takvih je jedan do dva odsto. Kod nas na neformalni sektor se odnosi 58 odsto rasta zaposlenih u 2016. godini. Od ukupno 145.000 novozaposlenih, 76.000 ih je neformalno zaposlenih“, napominje ona dodajući da to znači da se ljudi zapošljavaju iz nužde, na crno, pod nepovoljnim uslovima.

„To je nizak kvalitet rada. Puno ljudi radi u poljoprivredi nisko produktivne poslove. Takođe kod novozaposlenih najveći udeo imaju nekvalifikovani radnici. S druge strane u srpskoj privredi svega dva odsto rade kao istraživači. Na primer u Sloveniji je to 46 odsto ljudi. Nijedan strani investitor ovde nema istraživanje i razvoj, jer svi dolaze zbog jeftine radne snage“, kaže Bardaš.

Brisani

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović saopštio je nedavno da je statistika NSZ pokazuje najbolje rezultate od 1992. godine. „Trenutno je na evidenciji 638.000 nezaposlenih, što je oko 8,8 odsto manje nego prošle godine“, rekao je on.

Zanimljivo je recimo da su u julu ove godine iz NSZ brisana 63.833 nezaposlena. Od toga svega 4.790 zato što su zaposleni na neodređeno, 9.971 su zaposleni na određeno, a čak 25.639 na privremenim i povremenim poslovima. Čak trećina, ili 21.044 je brisano zato što se nisu javili redovno u filijale NSZ.