Rad na tropskim vrelinama obavezan ako „gazda“ tako traži: Inspekcija reaguje ako nema vode i prve pomoći

U Srbiji se poslednjih godina sve više gradi, a vlast se hvali kilometrima auto-puteva.

Sve te radove sprovode radnici koji su na terenu bez obzira na vremenske uslove, jer zakon njima ne garantuje bezbednost na radu, već je ta procena prepuštena poslodavcima.

Tako se dešava da na 40 stepeni, kada stručnjaci savetuju da se bez preke potrebe ne izlazi napolje, putari, radnici na gradilišitma i drugi, čiji posao zahteva da budu na otvorenom, rade u punom kapacitetu.

Iz Inspekcije rada za Danas potvrđuju da važećim propisima Srbija nema definisanu maksimalnu spoljnu temperaturu pri kojoj bi se morao obustaviti rad zaposlenih koji su izloženi štetnom uticaju visoke temperature.

„Pri radu zaposlenih na otvorenom, a kada su ekstremno visoke temperature obaveze poslodavaca su: da dosledno primenjuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske propise, odnosno mere bezbednosti i zdravlja na radu. Mere koje poslodavci primenjuju u ovom slučaju su organizacione, tehničke, zdravstvene, promena režima rada i dr., što podrazumeva čestu izmenu zaposlenih za obavljanje poslova na otvorenom, češće pauze uz obezbeđivanje velikih količina vode i bezalkoholnih napitaka, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da se sklone od sunca, obavezno davanje informacija zaposlenima o opasnostima po zdravlje zbog izlaganja visokim temperaturama, upoznavanje zaposlenih sa simptomima bolesti prouzrokovanih visokim temperaturama, obezbeđivanje i pružanje prve pomoći ukoliko dođe do zdravstvenih problema zaposlenih i dr“, navode oni.

Štetno dejstvo visoke temperature na zdravlje zaposlenih može da izazove simptome kao što su dehidracija organizma, brže zamaranje, umanjenje sposobnosti za rad, povećanje grešaka pri obavljanju posla, što može da dovede do pojave zamora, toplotnih grčeva, iscrpljenosti, nesvestice, toplotnog udara…

„Ako poslodavci ne primenjuju preventivne mere pri radu pri visokim temperaturama inspekcija rada može da poslodavcu naloži preduzimanje odgovarajućih mera, kao i da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka prema nesavesnim poslodavcima, sa zaprećenom kaznom od milion i po do dva miliona dinara za pravno lice i od 400 do 500 hiljada dinara za preduzetnika, a za odgovorno lice kod poslodavca od 50 do 150 hiljada dinara“, objašnjavaju u inspekciji.

Iz Inspekcije rada dodaju da su poslodavci dužni da sprovode propise u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a kontrolu njihovog sprovođenja vrši inspekcija rada.

„Prilikom inspekcijskih nadzora, vezanih za rad zaposlenih na otvorenom pri visokim temperaturama, inspektori rada, pored ostalog kontrolišu da li je poslodavac Aktom o proceni rizika obuhvatio i rizike po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom pri visokim temperaturama i da li su radna mesta na otvorenom prostoru na privremenim i pokretnim gradilištima tako uređena da zaposleni koji rade na tim radnim mestima budu zaštićeni od nepovoljnih vremenskih prilika i imaju obezbeđenu prvu pomoć. Ukoliko poslodavci ne primenjuju preventivne mere“, kažu u inspekciji.

Oni naglašavaju i da se Inspekciji rada mogu podneti prijave, koje mogu biti i anonimne, a koje se odnose na nepovoljne uslove rada zaposlenih i radno angažovanih lica na otvorenom pri visokim spoljašnjim temperaturama.

„Inspekcija rada će odmah izvršiti inspekcijski nadzor, utvrdiće činjenično stanje i preduzeti odgovarajuće mere iz domena nadležnosti inspekcije rada“, poručili su oni.

Bivši direktor JKP „Beograd put“ Milan Savić za Danas kaže da je tokom visokih temperatura u letnjim danima za svakog direktora najvažnije zdravlje zaposlenih.

„U radu preduzeća čiji sam bio direktor od 2000. do kraja 2004. godine bilo je evidentno da se i u takvim uslovima rezultati rada nisu smanjivali, naprotiv bili su odlični. U vrelim danima radno vreme je počinjalo u 6.30 časova za radnika i 5.30 za radnika na asfaltnoj bazi i trajalo do 13, odnosno 12 časova. Prvi na posao su dolazili radnici asfaltne baze koji su pripremali asfalt za rad. Da bi on bio funkcionalan bilo je potrebno dva sata rada baze. Ostali radnici su dolazili sat kasnije i dok se izvrši raspored poslova baza je bila sprema za isporuku asfalta. Napominjem, da je temperatura asfalta oko 160 stepeni Celzijusa“, objašnjava on.

On dodaje i da je rasporedom utvrđivano da radnici koji stanuju blizu mesta izvođenja radova ne dolaze u krug preduzeća, već da direktno dođu na mesto izvođenja radova, kako bi se uštedelo na vremenu i smanjio gubitak po tom osnovu.

Takođe, kako navodi, svim radnicima je tokom rada služeno osveženje i to po tri puta u toku tih šest sati rada.

„Pored ovakvog načina organizacije vršeni su radovi i noću, kada je temperatura bila znatno niža i uslovi humaniji. Tokom noćnog rada, koji je bio posebno plaćen, radnicima su služeni osvežavajući napici i hrana. Nismo imali nijednog povređenog, niti iscrpljenog radnika, a učinak rada za ovih šest sati bio je jednak učinku ostalih dana od osam. To samo dokazuje da kada se dobro organizuje posao i radnici su finansijski motivisani, nema tog posla koji se u kratkom roku ne može uraditi“, ističe Savić.

On smatra bi trebalo razmotriti mogućnost da se radno vreme skrati na šest časova dnevno.

„Radnici bi, uz dobru organizaciju, završavali sve svoje poslove kao i za osam sati rada. Da bi se ovo realizovalo nepohodno je da preduzeća vode profesionalni, a ne politički kadrovi. Nekada je JKP „Beograd put“, prema časopisu Ekonomski magazin, bio 77. kompanija po prihodu i profitu i najuspešnija među putarskim preduzećima. Gde je danas, sam Bog zna“, kaže naš sagovornik.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije “Sloga” Željko Veselinović ukazuje da radnici na ovako visokim temperaturama nemaju praktično nikakvu zaštitu, pogotovo oni koji rade na otvorenom.

„Jedina moguća stvar koju mi tražimo je to da se radno vreme skrati na šest časova i podeli u dva dela. Ujutru i predveče kada su temperature niže i da im se obezbedi dovoljno tečnosti“, navodi on.

Veselinović naglašava da su najviše ugroženi putari i građevinski radnici.

„Nešto je bolja situacija kod radnika koji rade u zatvorenim prostorima, ali su isto tako ugroženi i oni radnici koji rade u sklepanim montažnim halama sa limenim krovovima, koji se na ovim temperaturama usijaju jer mnoge od tih hala nemaju adekvatne rashladne uređaje, pošto se na njima štedi i oni ne mogu da rashlade hale u dovoljnoj meri. Negde smo uspeli da nateramo poslodavce da ugrade jače klima sisteme, a u ovom slučaju pored rashladnih sistema potrebno je obezbediti radnicima dovoljnu količinu tečnosti i davati češće pauze, kako bi radnici mogli da se odmore u klimatizovanim prostorijama za pauzu“, objašnjava Veselinović.