Foto: K. Bondžulić/DanasSlovenija se, kao i Srbija, u mnogim oblastima bori sa nedostatkom radne snage. Sa druge strane, s obzirom na to da predstavlja uređenu državu i članicu Evropske unije, mnogi građani naše zemlje zainteresovani su za radna mesta koja slovenački poslodavci nude.
Iz tog razloga, Zavod za zapošljavanje Republike Slovenije organizovao je događaj „Život i rad u Sloveniji“, kako bi se radnici iz naše zemlje što bolje informisali o zapošljavanju u inostranstvu.
Kako za naš list kaže Greta Metka Barbo Škerbinc, direktorka Zavoda za zapošljavanje Slovenije, između Srbije i Slovenije postoje dva sporazuma, prvi koji se tiče socijalne zaštite i drugi o zapošljavanju.
Prema Sporazumu između Slovenije i Srbije, građani naše zemlje mogu dobiti radnu dozvolu koja važi tri godine, s tim što u prvoj godini mogu biti zaposleni kod poslodavca koji ju je izdao, a po isteku tog perioda imaju slobodan pristup tržištu rada Slovenije.
„Ljudi iz Srbije moraju biti nezaposleni, kako bi mogli dobiti posao u Sloveniji na osnovu Sporazuma. Ali imamo i nacionalno zakonodavstvo u skladu sa kojim i druge kategorije mogu tražiti posao, samo što to izlazi iz okvira sporazuma“, pojašnjava ona.
Stoga, kako naglašava, građanima koji žele da rade u Sloveniji najvažnije je da imaju verodostojne informacije o konkretnim postupcima zapošljavanja, zakonodavstvu i radnim pravima.
„Bitno je da se prava radnika koji dolaze u drugu zemlju u potpunosti poštuju, a Zavod za zapošljavanje im u tome može pomoći i upoznati ih sa dobrim, proverenim poslodavcima koje smo doveli iz različitih oblasti. Sloveniji su potrebni praktično svi profili, kako visokokvalifikovani, tako i nekvalifikovani kadrovi iz brojnih delatnosti. Više od polovine poslodavaca u Sloveniji suočava se sa problemima u pronalaženju kadrova, a treba naglasiti i da poslodavci iz Slovenije veoma cene radnike iz država nekadašnje Jugoslavije. Ipak, za radnike iz Srbije je prošle godine izdato oko 5.000 saglasnosti i dozvola, što znači da nije baš veliki odliv. Ali smo se odlučili da oni koji odlaze, idu kod dobrih poslodavaca kod kojih će se njihova prava potpuno poštovati“, kaže direktorka.
Naime, Srbija je po broju izdatih saglasnosti uz jedinstvenu dozvolu za boravak i rad u 2023. godini na trećem mestu svih izdatih saglasnosti u Sloveniji.
Najveći broj tih dozvola izdat je za rad u oblasti proizvodnje, saobraćaja i skladištenja, građevinarstva i ugostiteljstva, odnosno za delatnosti koje su potrebne za obnovu slovenačke infrastrukture.
Sudeći prema poslodavcima prisutnim na ovom događaju, Sloveniji su sada najpotrebniji vozači kamiona, autobusa, zdravstveni radnici, negovatelji, ugostitelji, radnici u socijalnoj zaštiti, socijalni radnici i radnici na građevini.
Takođe, minimalna zarada u ovoj zemlji dvostruko je veća nego kod nas i neto iznosi oko 885 evra.
Neki idu za većom platom, ali nekima koji su zainteresovani za rad u Sloveniji „okidač“ za odlazak u tu zemlju nisu finansijski uslovi, već drugačije regulisan sistem države.
Kako za Danas kaže devojka koja je završila hotelijerstvo i već radila u toj zemlji, u Srbiji nije uspela da nađe radno mesto koje je ispunjava, niti joj život u aktuelnoj atmosferi prija.
„Pre Sporazuma sam pokušala da ostanem tamo, ali zbog puno problema oko papirologije morala sam da se vratim. Po povratku sam bila prezasićena administrativnim perepetijama, pa sam sačekala da prođe dogledno vreme da bih opet pokušala da dobijem posao. Mislila sam da ću u Srbiji naći alternativu, ali svi znamo kakvo je stanje u našoj zemlji, pa evo me ovde“, kaže naša sagovornica.
Ona dodaje da na Sloveniju gleda kao na Švajcarsku u smislu uređenosti zemlje, samo što je, kako kaže, odlazak u Švajcarsku neizvodljiv u ovom momentu.
„Trenutno nije nužno da radim u struci, jer mi je prvenstveno cilj da usavršim njihov jezik kako bih imala što bolje prilike, i da odem iz ove zemlje“, poručuje Danasova sagovornica.
Nezadovoljstvo uslovima života u Srbiji nije samo nju dovelo na ovaj događaj.
Mladić Ž, specijalista ginekologije i akušerstva, kaže za Danas da za njega u Srbiji nema mesta, jer nema „vezu“ preko koje bi dobio adekvatan posao u struci.
„Ovde je korupcija na visokom nivou, nemam mogućnost da se zaposlim u oblasti za koju sam školovan. Posao u Sloveniji tražim, jer mi mama i tata nisu doktori pa nemam mogućnost da radim posao za koji sam se školovao. Sada sam zaposlen u domu zdravlja i ne obavljam svoj posao već se borim sa gomilom papira“, poručuje on.
Ali za razliku od prethodnih sagovornika koji su želeli da ostanu anonimni, Vasa Jokić došao je da se raspita o uslovima na poslu vozača u Sloveniji, a na prvom mestu bitan mu je iznos plate, koja bi, kako kaže, u Sloveniji bila značajno viša.
„Interesuju me finansijski uslovi, a manje život tamo. Kako su mi rekli poslodavci, početna plata za vozača je oko 1.200 evra, kroz par meseci 1.500, pa 1.800 evra i naviše. A kada je reč o stanovanju, ako bih mogao da biram, najpre bih živeo u Ljubljani“, ističe Jokić.
Naposletku, Saša Arsenovič, gradonačelnik Maribora, poručuje da je i politički bolje da građani Srbije dođu „u komšiluk“, jer je, kako kaže, veća verovatnoća da se kasnije vrate u svoju državu.
„Ako bih birao gde će moje dete studirati, Americi ili Beogradu, pre bih izabrao Beograd, jer je veća verovatnoća da će se vratiti u Maribor. Auto-put je dvosmeran, radi u oba pravca, ako je lak protok ljudi i kapitala, onda je dobro da bude tako i za razmenu znanja. Svi Srbi su dobrodošli i dosta mladih studira u Mariboru. Nama je ipak veći problem u severnom delu Slovenije, jer je Austrija dosta razvijenija pa puno ljudi radi tamo. Neki se voze svaki dan, rade tamo pa se vrate da prespavaju u svojim domovima. Ali na nama je da napravimo što bolje uslove za sve, jer svi znamo šta znači dom“, kaže Arsenovič.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
