Radak: Uskoro ponovo nagradna igra "Uzmi račun i pobedi"

Takođe i prijavljivanju onih koji ih ne izdaju, pa bi zbog toga trebalo da bude ponovljena u prvom kvartalu ove godine, izjavio je Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

„Veoma smo zadovoljni efektima, jer je nagradna igra bila usmerena na jačanje svesti građana o važnosti uzimanja fiskalnih računa i plaćanju poreza. Oko 37 odsto građana je učestvovalo u nagradnoj igri. Poredili smo se sa Slovačkom, gde je 10 odsto stanovništva učestvovalo u toj igri“, rekao je Radak gostujući u Danu uživo.

Prema njegovim rečima, nagradna igra je dovela do skoka od 33 odsto u plaćanju poreza.

„U ranijim istraživanjima, imali smo podatak da je samo 22 odsto građana bilo spremno da prijavi radnju u kojoj im nije izdat fiskalni račun. Sa nagradnom igrom taj procenat je skočio na 44 odsto“, izjavio je Radak i dodao da se očekuje da ona bude ponovljena u prvom kvartalu ove godine.
Godina 2018. donela je novine za privrednike, povećan je neoporezivi deo zarade, što će se odraziti na više od 350.000 radnika koji primaju minimalac. Oni koji tek započinju svoj biznis imaće izvesne pogodnosti po pitanju plaćanja poreza. U kreiranju tih rešenja učestvovao je i NALED.

Govoreći o povećanju neoporezivog dela zarade, Radak je rekao da će ta mera uticati na onaj problem koji privrednici u istraživanju NALED-a navode kao najčešći i kao najveće oprerećenje, a to je visoko poresko opterećenje zarada.

„Rasterećujemo pre svega one najniže plate koje su dosta zastupljene u našoj privredi. Analiza poreskog opterećenja pokazala je da smo, kada gledamo prosečne zarade, po nivou poreskog opterećenja smo negde na nivou evropskog proseka, ali kada posmatramo najniže zarade, poresko opterećenje je peto najviše u Evropi“, kazao je Radak.

Povećanje minimalnih zarada?

Na pitanje da li će ovo poresko rasterećenje povećati minimalne plate zaposlenima, Radak je rekao da je to teško proceniti.

„U teoriji bi to trebalo da dovede do povećanja, da preduzetnici taj deo novca prebace na zarade. Ali, pitanje je kakve su mogućnosti…Ovu meru prati povećanje minimalne zarade garantovane zaposlenima, ali poslodavci mogu i da odjave zaposlene i prebace ih u sivu zonu“, navodi Radak.
Dodaje da je istraživanje NALED-a pokazalo da je tek svaki treći radnik spreman da prijavi poslodavca koji ga drži neprijavljenog.

„U Mađarskoj recimo poslodavci strepe od radnika, jer ukoliko ih radnik prijavi i ispekcija uhvati, ne mogu da se prijavljuju za EU fondove“, navodi Radak.

Naglašava da je uloga poreske inspekcije u tim slučajevima velika, da one treba da sve to otkriju i da krivci budu procesuirani. Dodaje da je do sada veliki broj slučajeva zastrevao ili je završen samo opomenama.

Govoreći o poreskom oslobođenju za one koji žele da uđu u poslovne vode, Radak kaže da se ta mera očekuje od oktobra ove godine i da se ona odnosi na oslobađanje od poreza na zarade i doprinose za do devte zaposlenih, i važiće najviše dve godine – na godinu osnivanja preduzeća i na narednu fiskalnu godinu.

Od ostalih mera koje će značiti privredi, Radak navodi E-upravu, portal na kojem će ove godine moći da se odradi šest poreskih prijava potpuno elektronski, kao i elektronska faktura.

„Preduzetnici će moći bukvalno iz fotelje da osnuju svoju firmu…Imamo dosta servisa, i 2018. će biti dobra godina za one koji će koristiti elektronske servise“, rekao je Radak i izrazio nadu da će „uplatnice otići u istoriju“.