Radar: Kako država poklanja milione investitorima

Kako je u tekstu navedeno, prodaja najplodnijeg zemljišta u okviru privatizacije Poljoprivrednog kombinata Beograd, arapskoj kompaniji Al Dahra za 4.700 evra po hektaru bila je ravna poklonu.

To je bilo jasno i pre šest godina, kada je ugovor potpisan i imovina PKB-a prešla u ruke novih gazda, a sada su u to mogli da se uvere i svi građani. Jer, država zbog realizacije najvažnijeg projekta Srpske napredne stranke (SNS) međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 2027. u Surčinu, sada otkupljuje isto to zemljište, samo po ceni koja je, kako su preneli mediji, čak 100 puta veća.

Po značajno višoj ceni od Arapa biće otkupljeno i zemljište za projekat izgradnje auto-puta od Beograda do Zrenjanina, a u planu je i eksproprijacija parcele na kojoj se nalazi Stara šećerana, po tržišnoj ceni, iako je pre samo nekoliko meseci do tog kompleksa mogla da dođe mnogo jeftinije, kupovinom firme u stečaju, koristeći pravo preče kupovine.

Pre toga država je, takođe novcem poreskih obveznika, otkupila zemljište Eurosalona, pored Beogradskog sajma, pa ga odmah potom poklonila Beogradu na vodi. Po istom receptu svojevremeno je kupila i hotel na Kopaoniku, pa ga, a kako drugačije nego po nižoj ceni, prodala šeiku Muhamed bin Zajedu al Nahjanu.

Mnogo je primera koji dokazuju kako vlast SNS-a u partnerstvu sa SPS-om u poslednjih 12 godina, najblaže rečeno, rasipa novac građana, ukazao je Radar.

Na lokaciji u Surčinu gde će se graditi objekat za međunarodnu izložbu Ekspo 2027. nalaze parcele koje su u vlasništvu tri kompanije i 14 fizičkih lica. U prostornim planovima za Ekspo i Nacionalni stadion navodi se da ovi projekti obuhvataju parcele Al Dahre, ali ne i njihove površine. Zanimljivo je, međutim, da u zvaničnom odgovoru arapske kompanije piše da oni nisu prodali zemljište državi Srbiji za potrebe projekta Ekspo.

Ipak, uvidom u katastar može se utvrditi da je ta firma do marta meseca ove godine bila vlasnik parcela, koje su obuhvaćene planovima za izgradnju kompleksa Ekspo, a sada te delove zvanično poseduje Republika Srbija.

Ostatak poljoprivrednog zemljišta, koji je pripadao Al Dahri u Surčinu, upisan je kao vlasništvo kompanije New International Investments 011. Iz svega bi se moglo zaključiti da je kupoprodaja obavljena preko te firme, ali i da je ona nesumnjivo povezana sa Al Dahrom.

To preduzeće je, kao glavnu delatnost prilikom osnivanja, navelo konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem. U vlasništvu je kompanije Serbia Real Estate Holding, koja je, kao i Al Dahra, registrovana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Predsednik Nadzornog odbora firme New International Investments 011 je Kedaim Abdula Saed Faris Alderei, koji je istu funkciju do aprila 2022. obavljao u Al Dahri. Sudeći po bazi stvarnih vlasnika u APR-u, obe kompanije registrovane su u Abu Dabiju na istoj adresi, a i kancelarije se nalaze na istom spratu.

Iako se može postaviti pitanje kako je moguće da vrednost zemljišta za šest godina poraste čak 100 puta, jasno je da su ga Arapi dobili ispod svake cene, ali i da je ova sada aktuelna vrednost od pola miliona evra po hektaru precenjena. U vreme kada je prodato Al Dahri, prema pisanju medija hektar poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini vredeo je do 18.000 evra.

Nije tada bila sporna samo prodaja zemlje, već i činjenica da je vlast izigrala sopstvene zakone, koji su zabranjivali prodaju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Kako bi to omogućila, prodaja je realizovana tako što je državno zemljište koje je PKB koristio, upisano kao njegova privatna imovina.

Taj upis je realizovan 2015, nakon što je Vlada, na čijem je čelu tada bio aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, donela Zaključak kojim je omogućeno da se 17.000 hektara do tada državnog zemljišta upiše kao privatna imovina PKB-a.

Na taj način je zaobiđena zakonska zabrana prodaje državnog poljoprivrednog zemljišta, a Al Dahra je kao jedini ponuđač na tenderu kupila zemljište, opremu, objekte i stoku PKB-a za oko 120 miliona evra.

Uprkos tome, za Aleksandra Vučića ništa od ovog nije bilo sporno. On je početkom 2019. izjavio da je sve urađeno po zakonu, jer je odluke Vlade odobrio Republički sekretarijat za zakonodavstvo. On je rekao da su privatizaciju PKB-a pozdravili Fiskalni savet, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.

„Mislim da se ovde radi o tome da mi želimo da imamo kompanije koje će da donose profit ovoj zemlji, koje će da plaćaju poreze, a ne da država daje svoj novac da bi nadoknađivala gubitke“, rekao je Vučić i dodao da (Al Dahra) to zemljište „ne može odneti na ćilimu“.

Al Dahra će profitirati i od izgradnje 105 kilometara dugog auto-puta od Beograda do Zrenjanina, a potom do Novog Sada, jer će i on ići preko njenih parcela, baš onih koje je za 4.700 evra kupila od države kroz privatizaciju PKB-a. To je potvrdio i Aleksandar Antić, direktor državne kompanije Koridori Srbije.

Saobraćajnica do Zrenjanina počela je da se gradi u martu ove godine, a i ranije je bilo jasno da će država od arapske kompanije morati da otkupi parcele koje im je za male pare prodala 2018. Iako su iz resornog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture tvrdili da će promeniti trasu, Antić je pre mesec dana potvrdio da će ona, ipak, ići preko zemljišta Al Dahre.

Sve to, nažalost, nije ništa, ako se ima u vidu da je već stotine hektara državnog zemljišta vlast poklonila Beogradu na vodi, čiji je većinski vlasnik arapska kompanija Eagle Hills Waterfront Investment LLC iz Abu Dabija, ali i da se sprema poklon od još 300 hektara zemljišta koje se nalazi i na teritoriji opštine Čukarica, pa i na levoj obali Save, na Novom Beogradu.

To se moglo videti iz Odluke o izmeni prostornog plana, kojim se širi Beograd na vodi, a koji je nedavno bio na javnom uvidu.

Međutim, vlast nije poklanjala samo državnu imovinu, država je 2018. otkupljivala i zemljište i nekretnine privatnih firmi kako bi se mogao realizovati projekat Beograd na vodi.

Za to je, prema zvaničnim podacima, iz budžeta Srbije za 2018. izdvojila 3,9 milijardi dinara ili oko 33 miliona evra. Pre toga je iz više nezavisnih izvora potvrđeno da je za eksproprijaciju nepokretne imovine firme Eurosalon Real Estate u Bulevaru Vojvode Mišića 12, pored Beogradskog sajma, država iz budžeta isplatila 1,9 milijardi dinara ili oko 16,25 miliona evra.

Samo nekoliko dana kasnije, država je tu imovinu bez naknade ustupila, formalno stranoj firmi, Eagle Hills iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je vlasnik 68 odsto kapitala Beograda na vodi, a Srbija je uprkos tome ostala vlasnik 32 odsto udela.

Vlast Aleksandra Vučića javnim novcem kupila je i hotel na Kopaoniku, da bi ga na kraju preuzeli njegovi „prijatelji“ sa Bliskog istoka. Taj hotel je, zapravo, bio deo stečajne mase Jugobanke, a na javnoj licitaciji bio je ponuđen po početnoj ceni od 3,7 miliona evra.

I pre nego što je bio ponuđen na prodaju, objavljeno je da je za taj hotel zainteresovan šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan i umesto da se pojavi na licitaciji i da ponudu, ceo posao za njega završila je država i to po znatno nižoj ceni.

Nekoliko nedelja posle zakazane licitacije, Direkcija za imovinu otkupila je hotel za 2,1 milion evra, čime je prešao u državnu svojinu. Ubrzo međutim, na osnovu zaključka Vlade Srbije, država ga prodaje firmi Properti investment LLC iz UAE za 1,5 miliona evra. Iz Vlade je tada potvrđeno da je kupac lično Muhamed bin Zajed al Nahjan, koji je u međuvremenu postao predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Član Pravnog tima Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), advokat Jovan Rajić rekao je „da ova vlast nije patentirala korupciju, ali ju je usavršila“. Prvo, kako kaže, država nešto proda, pa kupuje za mnogo veći novac. Baš na takvim poslovima, ističe Rajić, najviše ima korupcije.

„To je jedan način. Drugi je povećanje troškova konkretnih projekata, pa se od inicijalne cene od 800 miliona dođe na 1,3 milijarde. Ipak, korupcija je teško dokaziva“, istakao je on.

Recept po kom posluje sa Arapima, vlast će, po svemu sudeći, uskoro proširiti i na neke domaće biznismene, bliske SNS-u.

Država nedavno nije iskoristila pravo preče kupovine kompleksa Stare šećerane, koju je kao imovinu firme u stečaju, Prve srpske fabrike šećera „Dimitrije Tucović“, za 5,9 miliona evra kupila firma Vrenje, u kojoj trećinu vlasništva ima kompanija WD Concord West Željka Drčelića, koji je početkom oktobra na mestu predsednika KK Crvena zvezda nasledio Nebojšu Čovića.

Za taj novac Drčelićeva firma dobila je oko 14.000 kvadrata poslovnog prostora, plus zemljište. Parcela na kojoj se nalazi zauzima površinu od oko 8,4 hektara, ali je deo te parcele i pre prodaje Stare šećerane pripadao firmi Vrenje.

Preko parcele će, verovatno ići trasa metroa, pa će država morati da otkupi to zemljište po daleko višoj ceni.

Država proda jeftino da bi kupila skuplje – princip je kojim se u poslednjih 12 godina rukovodi vlast SNS. Nedavno je sklopljen ugovor i sa firmom Džerada Kušnera, zeta bivšeg američkog predsednika i republikanskog predsedničkog kandidata za predstojeće izbore Donalda Trampa, kome će zemljište, na kome se nalaze ruševine Generalštaba u Beogradu biti dato u zakup na 99 godina.

Detalji ugovora nisu otkriveni, a odgovori iz resornog ministarstva Gorana Vesića ne stižu, ni uz pozivanje na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. I biće da je zakup besplatan, kako je pisalo u jednom dokumentu koji je prethodno „procurio“ u javnost.