foto (BETAPHOTO/BEOINFO/MIODRAG TODOROVIĆ)Iako Vučić opoziciju optužuje da hoće samo da se „dočepa kase“, ko god 2. juna pobedi iz nje neće moći ništa da uzme, jer je već ispražnjena. Bivši gradonačelnik napravio je lane minus veći od 8,4 milijarde dinara, što niko pre njega nije uspeo. A, takođe prvi put u istoriji, u minusu su i neka javno-komunalna preduzeća, pa i ona čije je direktore sam postavio, piše nedeljnik Radar.
Budžet Beograda je kraj 2023. dočekao sa minusom od skoro 72 miliona evra, saznaje Radar. S obzirom na to da su prihodi iznosili 146,7 milijardi, a rashodi 155,1 milijardu dinara, privremeni organ na čelu sa bivšim gradonačelnikom Aleksandrom Šapićem, potrošio je 5,7 odsto više para nego što je imao na raspolaganju.
Nekada najbolji vaterpolista sveta uspeo je ono što mnogima pre njega nije pošlo za rukom. Potopio je Beograd, tačnije gradsku kasu. Jedino što mu ide naruku je to što zvanični podaci o katastrofalnom stanju gradske kase neće biti javno saopšteni pre nego što bude poznat ishod izbora, a tada će već biti kasno.
Više od minusa od 72 miliona evra brine činjenica da je privremena gradska vlast sa Šapićem na čelu prva koja je, posle decenije i po, uspela da potroši više novca nego što se tokom jedne kalendarske godine slilo u gradsku kasu. Pre njega, bar u poslednjih 15 godina, to se nikom nije desilo. Čak ni u jeku svetske finansijske krize, 2008. i 2009, dok su Beogradom upravljali, kako to vlast voli da kaže, „žuti lopovi“, pre nego što je sam Šapić, kao predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke, 2010. postao pomoćnik tadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa.
Analizom svih završnih računa budžeta Beograda od 2008. naovamo Radar je ustanovio da su svake godine prihodi bili veći od rashoda, s tim što je suficit varirao od nekoliko stotina miliona do 9,5 milijardi dinara. Svake, osim 2023.
Minus u gradskoj kasi bio bi i veći da nije bilo izdašne pomoći partijskih prijatelja iz Vlade Srbije, koji su nemilice doturali novac u vidu transfera iz budžetskih rezervi, kad god bi tamo zafalilo. Prošle godine skoro da nije bilo meseca a da iz budžeta Srbije nije usledila neka finansijska infuzija, uvek uz isto obrazloženje, da se Beogradu novac uplaćuje da bi mogao da plati neke obaveze „koje nije bilo moguće predvideti u postupku donošenja budžeta“, jer bi u suprotnom mogla biti ugrožena tekuća likvidnost prestonice.
Ukupno je u 2023. iz srpskog u beogradski budžet upumpano više od 9,2 miliona evra. Konkretno, prema javno dostupnim podacima, u februaru je iz tekuće rezerve republičkog budžeta Beogradu prebačeno 88,5 miliona dinara, u aprilu u dve tranše 148 miliona, u junu 110 plus 90 miliona, u julu 130 miliona, u avgustu 75 miliona, u septembru 401,2 miliona, u novembru 42 miliona…
Ako se tome doda i 2,3 milijarde dinara transfera iz republičke u beogradsku kasu u 2022, moglo bi se zaključiti da je Šapićevo gradonačelnikovanje poreske obveznike koštalo dodatnih 29 miliona evra. Da taj novac Ministarstvo finansija nije prebacilo u budžet Beograda, za toliko bi i njegov deficit bio veći.
Koliko su neke odluke bivšeg gradonačelnika tačno koštale znaće se tek kada bude objavljen završni račun budžeta za 2023. U međuvremenu iz dobro obaveštenih izvora Radar saznaje da je lane u odnosu na 2022. naplata prihoda od javnog prevoza smanjena za 12 miliona evra, dok su nove aplikacije za naplatu koštale više od 28 miliona evra, a za 28,3 miliona evra povećane su i subvencije GSP-u i privatnim firmama koje se bave javnim transportom.
Uz to, odluka da grad umesto roditelja plaća vrtiće koštala je do kraja prošle godine 12,3 miliona evra, a ove će za to biti potrebno bar 37 miliona. Za besplatne udžbenike, još jedno predizborno obećanje bivšeg gradonačelnika, lane je iz gradske kase isplaćeno 21,3 milion, dok su „poklon vaučeri“, za koje se moglo pazariti u odabranim radnjama, u dve poslednje godine koštali čak 34,6 miliona evra. I njih će, kao i sve drugo, platiti poreski obveznici, jer je jedna od prvih lekcija iz ekonomije da – nema besplatnog ručka.
Zbog ovih (ne)planiranih troškova, da bi se koliko-toliko smanjio minus u gradskoj kasi za ovu godinu, vlast je odustala od nekih važnih infrastrukturnih projekata. Ali, zato je i u privremenom budžetu za prvu polovinu ove godine rezervisano više od pet miliona evra za „razvoj smart saobraćaja“ i skoro šest miliona evra za „komunikaciju sa građanima“. Bivšem gradonačelniku očito je stalo da uoči lokalnih izbora poboljša komunikaciju, u nadi da će mu to obezbediti novi mandat, za koji 17. decembra 2023. nije uspeo da se izbori. Ko zna, možda se vlast za tri milijarde dinara kod Poštanske štedionice krajem aprila i zadužila da bi mogla da isfinansira finiš predizborne kampanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
