„Radili smo kao Japanci, a sada smo osuđeni na neizvesno preživljavanje“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Žao mi je što je propao JUMKO nekadašnji gigant tekstilne industrije, čiji su proizvodi bili kvalitetni i po cenama dostupni potrošačima. Firme SIMPO mi uopšte nije žao jer je njihov nameštaj uvek bio ubedljivo najskuplji i za vreme SFRJ i SRJ i posle 2000. godine, tako da verovatno nisu više mogli da izdrže konkurenciju. Takođe je jedno vreme bilo aktuelno to da je firma SIMPO bila jedan od većih poreskih dužnika, a moguće je da je pomenuti bivši direktor te firme putem svojih političkih veza sređivao da im poreske obaveze često budu otpisivane.

2. Igram s nekim prijateljima jednu igru vezanu za danas. Trazimo clanke u kojima se badem negde spomenu Tito, Titoslavija, ’68 ili Goran Djindjic. Sabiramo na kraju nedelje ko ima vise poena. U proseki svako ima par hiljada, pa sad trazimo one u kojima nema ovih pojmova. Mogu vam reci da je to prilicno tesko.

3. Neutemeljena, besmislena priča… Industrija u Vranju, kao i u Nišu i mnogim drugim gradovima propala je od 1990. do 1995. godine, u vreme Miloševićeve plkačke i sankcija. U tom periodu je i tehnološki zaostala za svetom, a moge su bile samo veštački „uspešne“ tako što su dobijale ogromne pare iz budžeta da bi lažno prikazale svoju navodnu ulogu u razvoju Srbije. U niškoj Elektronskoj industiji bilo je više od 20 fabrika od kojih je samo tri ikada radilo profitabilno, sve ostale su bile na budžetu. U DIN-u i DIV-u bilo je zaposleno tri puta više radnika od realno potrebnog broja, a duvan se uvek većinom uvozio. To je realna slika.