Radio slobodna Evropa: Srbija radi na zakonu o kriptovalutama

„Kriptoimovinskim regulatornim okvirom urediće se poslovanje lica koja obavljaju poslove s virtuelnom imovinom (kriptovalute i kriptotokeni) u Srbiji, što bi trebalo da dovede do daljeg unapređenja poslovnog i regulatornog okruženja”, rekli su iz Narodne bnke Srbije (NBS) za RSE.

Na izradi zakona, pored NBS, rade predstavnici Ministarstva finansija, Komisije za hartije od vrednosti, Uprave za sprečavanje pranja novca, Ministarstva privrede, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Beogradske berze, kao i predstavnici privrede i akademske javnosti, objavljeno je na sajtu RSE.

Kako je ukazano, poslovanje povezano sa virtuelnim valutama u Srbiji je trenutno uređeno samo sa aspekta primene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, a nadzor nad primenom ovog zakona vrši NBS.

Zbog nepostojanja posebnog zakona koji uređuje ovu oblast, vršenje transakcije blokčejn tehnologijom u Srbniji nije nezakonito, ali nije ni prepoznato u legislativi, što za ljude koji se u Srbiji bave fintek industrijom (kombinacija finansija i tehnologije) stvara niz problema, navela je RSE.

„Ako gledam iz ugla svoje firme, i nama bi značilo da se ta regulativa donese, naravno, pod uslovom da nije previše restriktivna, što mi do sada deluje da neće biti, jer mi smo konstantno suočeni sa izazovima, kako knjigovodstvenim tako i operativnim”, kazao je za RSE suosnivač beogradske kriptomenjačnice ECD, specijalizovane za menjanje kriptovaluta, Aleksandar Matanović.

On je kazao kako očekuje da zakon donese izvesnost u poslovanje, jer kada se radi nešto za šta ne postoje standardi i pravila mnogo vremena se trošite na usklađivanje i nalaženje uporišta u postojećoj regulativi za ono što se radi, umesto da to vreme trošite za razvijanje proizvoda i usluga.

„Mi smo, za početak, imali veliki problem da uopšte nađemo knjigovodstvenu agenciju koja hoće da radi sa nama, jer oni nisu znali šta s tim da rade i kako to da zavode u knjige”, kazao je Matanović i dodao da knjigovođe „i dalje nisu 100 posto sigurni šta treba da rade” i da će to znati tek kada bude donet zakon.

Prema njegovim rečima, nedoumica je i kako se klasifikuju kriptovalute, jer ih neki vide kao novac, neki kao digitalnu imovinu, neki kao špekulativni instrument, pa i ako bi neka firma trebalo da na stanju prikaže kriptovalute, ne zna se u kojoj kategoriji treba da ih prikaže.

Podsetio je da su kriplovalute digitalne valute koje u realnom svetu nemaju fizički oblik kao što su novčanice ili kovanice.

„Kod kriptovaluta ne postoji izdavalac, to jest institucija, firma niti čovek koji stoji iza određene kriptovalute, već njima upravljaju sami njeni korisnici”, objasnio je Matanović i dodao da je ljudima takav koncept i dalje neobičan, s obzirom da su navikli na transakcije sa tradicionalnim posrednicima, poput banaka.

Prema zvaničnoj statistici Privredne komore Srbije (PKS) u Srbiji postoji više od 20 kompanija koje su specijalizovane u razvoju blokčejna.

„Donošenjem zakona o blokčejnu i kriptovalutama bi kriptovalute bile prepoznate kao finansijski instrument koji se može koristiti u poslovanju”, objasnila je članica udruženja Belgrade Crypto Community, koje se bavi edukacijom o blokčejn tehnologiji, Marija Blešić.

Ona smatra da bi donošenje progresivnog zakona u ovoj oblasti moglo da stvori primamljiv ambijent za kriptoposlovanje.

„Mi već imamo solidan broj preduzetnika koji su spremni da prodaju svoja dobra i usluge za kriptovalute kao što su bitkoin, lajtkoin, sejfeks, a ovim zakonom oni bi samo mogli da budu ohrabreni za takvu vrstu poslovanja”, kazala je Blešić.

Objasnila je da je kriptovalutama moguće trgovati na berzama, pa se, prema njenim rečima, svakodnevno dešava da ljudi iz Srbije prodaju kriptovalute za dinare i zatim novac podižu sa bankovnog računa.

„Svi srpski državljani koji se prijave na berzama moraju da se pridržavaju Zakona o sprečavanju pranja novca. Iako ovo stanje sada neki ljudi nazivaju ‘sivom zonom’, mi se zaista nadamo da će ovaj zakon još dodatno da olakša i unapredi poslovanje, a da neće uvesti neke negativne posledice za korisnike”, rekla je Blešić.

Ona je ukazala da su brojne evropske zemlje na koje Srbija može da se ugleda kada je reč o pravnom regulisanju blokčejn tehnologije.

Francuska i Portugal su, prema njegovom mišljenju, zemlje koje imaju korektan odnos prema toj oblasti, ali i Estonija.

Van Evrope, Japan je jedna od prvih zemalja koja je donela regulativu u toj oblasti.

Iz RSE su podsetili da je najpoznatija kriptovaluta bitkoin, koja je od puštanja u opticaj 2008. godine do danas nekoliko puta imala eksplozivni rast vrednosti, ali je beležila i vrtoglav pad, pa je u januaru 2018. godine izgubio četvrtinu vrednosti za samo jedan dan.

Prema podacima portala Cointelegraph, koji prati vesti o kripto sektoru, 6. avgusta je vrednost bitkoina iznosila 11,818 američkih dolara.

Bitkoin je samo jedna od kriptovaluta, a sve one vezane su za blokčejn sistem transakcija.

I PKS je najavila da će u oktobru biti održan blokčejn video samit Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), na kojem će učestvovati veliki broj predstavnika kompanija i stručnjakaa iz Srbije, UAE i Indije.

Cilj samit je povezivanja i unapređenja saradnje firmi u inovativnim i brzorastućim tehnologijama.