Radna mesta na slici i na papiru

Istinomer je proveravao koliko se podaci sa ovih slika o broju radnika poklapaju sa podacima na papiru, odnosno zvaničnom statistikom Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

 “Ja sam doneo ovde fotografije svih fabrika koje sam otvorio, zato je ova kesa ovako puna, pošto mi govore da nema fabrika iako je nezaposlenost nikada niža u našoj zemlji. Ovo je, pogledajte, svuda vam piše broj radnika, koliko smo uložili“, tako je Vučić započeo priču o novim fabrikama i novim radnim mestima.

Podsećamo, Istinomer je već više puta pisao o tome kako je gotovo nemoguće porediti nezaposlenost danas i pre 20 ili 30 godina (a kamoli kroz čitavu istoriju), jer su se granice zemlje i metodologija više puta menjali, ali smo utvrdili da nije tačno da je danas nezaposlenost manja nego devedesetih.

 Nije prvi put da se Vučić hvali fabrikama koje je on otvorio, bilo formalno, najčešće u kampanji (što i nije tako teško, jer smo gotovo konstantno u kampanji), bilo tako što je lično doveo investitore. Vučić zbog toga lako barata brojevima novih radnih mesta, iako će se ispostaviti da je broj zaposlenih negde čak i veći nego na fotografijama, u drugim slučajevima je višestruko manji, a tu su i fabrike u izgradnji, koje su za potrebe kampanje već otvorene – barem u predizbornom spotu. Koliko se stvarne brojke razlikuju od ružičaste vizije koju je Vučić prestavio u udarnom terminu možete videti u tabeli ispod.

Kako bi potvrdio ovu tezu o punoj kesi i punoj kasi, Vučić je krenuo redom da nabraja i pokazuje. Ovo je Ametek u Subotici, rekao je Vučić, a na fotografiji koju je držao pisalo je – „1 milion evra u opremu, 8 miliona evra u objekat, 340 radnih mesta“.

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) vodi evidenciju o svim zaposlenima u Srbiji, kojima poslodavci uplaćuju osiguranje, a dužni su da to čine po svim vrstama ugovora. To zapravo znači da svi legalno zaposleni radnici moraju biti u ovoj evidenciji i da je u svakom trenutku moguće proveriti koliko neka firma, bilo državna, bilo privatna, ima zaposlenih.

Tako smo ustanovili da je Ametek iz Subotice na dan 30. oktobar 2017, kada je Vučić gostovao na Pinku, imao 313 radnika, a ne 340 kako je Vučić rekao.

Ovo je Meita u Obrenovcu, rekao je Vučić uz pokazivanje fotografije na kojoj je pisalo „60 miliona evra, obavezni broj zaposlenih 1.400“. Ne samo da je ugovorom za fabriku Meita predviđeno 770 radnika, a ne 1.400 kako to Vučić i gradski zvaničnici uporno tvrde, o čemu je Istinomer više puta pisao, već je na dan Vučićevog gostovanja Meita zapošljavala 526 radnika. Dakle, skoro 900 manje nego što Vučić tvrdi.

“Ovo je hotel Bosfor u Aleksincu, pogledajte kako je izgledao dok nismo našli turskog investitora koji je u to uložio”, rekao je Vučić, a na slici je bilo ispisano „6 miliona eura, 60 radnika“.

Prema podacima CROSO, u ovom hotelu je zaposleno 20 radnika manje, odnosno njih 40.

Nastavio je Vučić da pokazuje fabrike koje se tek grade, među kojima je Džonson elektrik, koji će kako je rekao, do kraja 2018. zapošljavati 3.000 radnika, pokazao je kako bi trebalo da izgleda i fabrika u Niškoj banji i koja bi trebalo da zaposli 1.500. radnika, pokazao je i Cumtobel u Nišu, itd.

U sklopu velikih planova, Vučić je govorio i o fabrici Kromberg Šubert, koja se gradi u Kruševcu:

“Ovo je Kromberg Šubert, pogledajte livadu, tu će biti 2.500 [radnika], očekujemo 4.000 (prva slika januar 2017, druga april 2017; 25.9 miliona evra, 2.500 radnih mesta) Tu će biti 25.9 miliona evra investicije, to će spasiti bukvalno Kruševac, iako smo doveli sad i ’14. oktobar’ , Čehe, pa i to rešavamo. Evo, pogledajte Kromberg Šubert kako već danas izgleda. Već danas, nisam znao da imam i drugu fotografiju”, rekao je Vučić.

Podsećamo, Vučić je u poslednjoj predizbornoj kampanji pred predsedničke izbore imao promotivni spot u kome se hvalio novom fabrikom u Kruševcu koja je otvorena u oktobru 2016. i zapošljava 2.500 ljudi, iako sada pokazuje kako se fabrika Kromberg Šubert (uspešno) gradi, o čemu je Istinomer već pisao.

 U nastavku je Vučić govorio i o novim fabrikama u Novom Sadu: “Ovo je Delfaj Novi Sad, pogledajte ovo đubre (pre otvaranja fabrike, prim. Istinomer), danas rade radnici (na fotografiji ispisano – 34.3 miliona evra, 3.000 radnih mesta). Nije bilo nijedne fabrike u Novom Sadu, zaposlili smo u Delfaju i Liru 5.000 ljudi.”

Prema podacima CROSO, Delfi Pakard zapošljava 2.139, dok Lear zapošljava 2.374 radnika – u zbiru 4.513, što je manje od 5.000, kako Vučić tvrdi, i kako je predviđeno ugovorom. Međutim, treba napomenuti i da Lear sada već ima 374 radnika više nego što je obaveza iz ugovora, dok Delfi treba da zaposli oko 850 radnika da bi ispunio dogovoreno.

Na ovoj pokaznoj vežbi bilo je i primera da je Vučić pogrešio sa podacima, ali na svoju štetu. Tako je, recimo, govoreći o Aster tekstilu pokazao fotografiju na kojoj je pisalo 500 radnika, iako prema zvaničnim podacima Aster zapošljava 684 radnika.

Slično je u slučaju Vladičinog Hana umanjio broj radnika: “Ovo je Teklas u Vladičinom Hanu, od potpuno razbijenog, rekao bih i uništenog grada, danas Vladičin Han postaje sve bolje mesto za život, od autoputa koje dobija, do prelepe fabrike koju dobija. (na fotografiji piše – 11.3 miliona evra, 400 radnih mesta)”

Fabrika Teklas Automotive u Vladičinom Hanu zapošljava 438 radnika. Međutim, ne treba zaboraviti da je Vučić pred izbore 2016. godine tvrdio da je u Vladičin Han stigla fabrika Teklas, koja će zaposliti 1.200 ljudi, iako je ugovorom predviđeno angažovanje 400 radnika, o čemu je Istinomer već pisao.

Gotovo identična situacija je sa Mitrosom iz Sremske Mitrovice. Vučić je na Pinku pokazao da Mitos ima 300 radnika, iako ih ima 330. Međutim, podsećamo da je Vučić početkom 2015. obećao da će Mitros za dve godine imati 1.000 radnika. Danas, gotovo tri godine kasnije do tog cilja nedostaje još 670 ljudi.

Ovo je Coficab u Pećincima (na fotografiji piše – 12.4 miliona evra, 111 radnih mesta), rekao je Vučić i u ovom slučaju pogrešio, jer Coficab zapošljava 204 radnika.

Govoreći o novim radnim mestima u Šapcu, Vučić je opet dosta omanuo, ovoga puta ne na svoju štetu.

 “Ovo je Jazaki Šabac za koji smo dali veliki novac za 1.700 radnika, pogledajte kako danas izgleda i već rade ( na fotografiji piše – 25.1 miliona evra, 1.700 radnih mesta)”, rekao je Vučić. U stvarnosti, Jazaki zapošljava 394 radnika.

Iza cele priče o brojkama, međutim, krije se još jedna važna stvar, a to su efekti subvencija, odnosno računica o tome koliko se zapravo i da li se subvencije uopšte isplate. Neki ugovori, poput onog o Fijatu, nikada nisu u potpunosti ni objavljeni, a u drugim slučajevima radnici uglavnom rade za male plate (minimalac ili 20 odsto veću platu od minimalne zarade, kako je najčešće predviđeno ugovorom), a neretko i u lošim uslovima, o čemu svedoče štrajkovi u Fijatu ili Gorenju.

U Srbiji, inače, ne postoji sistemsko praćenje dodele subvencija, niti analize njihove realizacije. Iako je, na primer, ministar Knežević tvrdio da se svi ugovori sa stranim investitorima, koji su dobili sredstva od države objavljuju, utvrdlili smo da to zapravo nije slučaj.

 I premijerka Brnabić je tvrdila da se striktno prate efekti subvencionisanja, da je ta politika dobro promišljena i pametna, pa će se stoga i nastaviti. Međutim, organizacija Transparentnost Srbija u analizi „Subvencije investitorima – svrsishodna državna pomoć ili promocija“ objavljenoj ove godine ukazuje da podaci o subvencijama nisu transparentni i da nije usvojen podzakonski dokument, čije je usvajanje najavljivano još 2013. godine, kojim bi bila regulisana procedura za utvrđivanje svrsishodnosti državne pomoći.

Prema pisanju Insajdera, koji je od Ministarstva privrede dobio analizu Svetske banke o efektima subvencija, dve trećine novih radnih mesta bilo bi otvoreno i bez subvencija. Međutim, ova analiza je obuhvatila samo novčana davanja, ali ne i sve druge olakšice, koje su uživali stani investitori, poput ustupanja zemljišta, troškova za ulaganje u infrastrukturu na račun države ili oslobađanja od PDV-a i carina.

Tome treba dodati i podatak da neke od fabrika, koje su dobile subvencije, danas beleže gubitke. Od 41 kompanije sa kojima je država Srbija potpisala ugovore o podsticajima u periodu 2014 – 2016. godine najmanje 13 posluje sa gubicima. Među njima je i pomenuta kompanije ”Lear Corporation” iz Novog Sada sa minusom u kasi od 560.699.000 dinara. Tu je i kompanija Hačinson koja je prošlu godinu završila sa gubitkom od gotovo 600 miliona dinara, kao i još nekoliko fabrika, upravo onih fabrika kojim se Vučić hvali na Pinku. Zbog toga bi na njegove fotografije trebalo dodati i ove brojke – Aster tekstil (gubitak od 129.661.000), Meita (gubitak od 150.327.000) o čemu je Istinomer, takođe, pisao.