Izmenama Zakona o budžetskom sistemu, Republika Srbija je u okviru uobičajene budžetske rezerve predvidela i određenu sumu iz koje će Evropskoj uniji biti nadoknađena njena finansijska pomoć za koju se utvrdi da je korišćena suprotno ugovorenoj proceduri ili nameni ili je prosto bila predmet prevare. Ukoliko po tom osnovu utvrđena šteta ne bude mogla da se naplati od neposrednog korisnika zloupotrebljenog novca ili dužnika, platiće je Republika iz nedavno formirane rezerve.
Prema odredbama Zakona o budžetskom sistemu, taj rezervni fond može biti najviše na nivou 10 odsto ukupnih sredstava finansijske pomoći Evropske unije predviđenih za tekuću godinu, tako da se neobavezno može zaključiti da rizik od prevara ili zloupotreba pri korišćenju pomoći EU iznosi najviše oko 10 odsto. S tim što će se ovaj budžetski rezervni fond, sem za nadoknadu zloupotrebljenog novca, veruje se, više koristiti i kad je, tokom realizacije projekta koji finansira EU, potrebno ispuniti ugovorne obaveze, a sredstva finansijske pomoći EU nisu još raspoloživa. Nakon što EU izvrši transfer tih sredstava, ona se vraćaju u budžet.
Godišnji nivo finansijske pomoći EU Srbiji je oko 200 miliona evra, kaže za Danas zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Ognjen Mirić, pa tih 10 odsto bi maksimalno moglo da iznosi 20 miliona evra. „Mada nije toliko na kraju“, kaže Mirić. On objašnjava da je ova budžetska linija napravljena zbog toga što se očekuje da Srbija naredne godine dobije akreditaciju za decentralizovani sistem upravljanja svim sredstvima pomoći EU. „Sistem zahteva da se stvori ta budžetska rezerva za slučaj da se desi nepravilnost ili zloupotreba pri korišćenju tih sredstava, da se utvrdi ko snosi odgovornost za tu nepravilnost i da se, ukoliko je to potrebno, iz te rezerve nadoknade sredstva EU. Ali to je samo radna pretpostavka. Tih nepravilnsoti može da bude nula, u šta se nadamo, a može da ih bude i pet miliona“, kaže Mirić. Dosad je, kaže Mirić, Vlada Srbije vršila isključivo kontrolu sredstava za programe prekogranične saradnje sa državama članicama EU, sve ostalo kontroliše Delegacija EU u Srbiji. „Do sada u kontroli tih projekata prekogranične saradnje, imali smo nekih nepravilnosti u vrednosti od oko 100.000 evra prema iznosu od, otprilike, tridesetak miliona evra, kolika je vrednost tih prekograničnih projekata za tri države“, kaže Mirić. On dodaje da država samo u krajnoj instanci vraća ta sredstva, ukoliko korisnik koji ih je nepravilno koristio to nije u stanju, ali onda tereti odgovornog. „Kod ovih našom kontrolom utvrđenih nepravilnosti, radilo se o jednoj lokalnoj samoupravi i jednoj nevladinoj organizaciji i sukobu interesa pri sprovođenju javnih nabavki. Lokalna samouprava je osnovala regionalnu razvojnu agenciju, koja je dobila na tenderu, koji je raspisala ista lokalna samouprava, sa kojom je ta regionalna razvojna agencija finansijski i organizaciona povezana. A to je sukob interesa“, kaže Mirić i podvlači da je Vlada odbila da snosi te troškove i da će za njihovo namirivanje u krajnoj instanci biti odgovorne lokalna samouprava i nevladina organizacija.
Kakva su iskustva naših suseda sa kontrolom korišćenja evropske pomoći, pokazuje neki dan objavljeni izveštaj za Hrvatsku. Nakon inspekcije koju je obavila Evropska komisija, Hrvatski sabor je neki dan obavešten da u 34 projekta, koja je od juna 2011. do juna 2012. godine finansirala EU, nije poštovana propisana procedura ili je došlo do svesnog varanja od strane korisnika. Tako da se može dogoditi, pišu hrvatski mediji, da Hrvatska bude prinuđena da Evropskoj uniji vrati taj novac. Na spisku korisnika koji nisu poštovali ili su direktno varali EU, nalaze se kako privatne firme, tako i državne institucije i službe. Na primer, vlasnik projekta „Dalmatinska hrana na istočnoevropskom stolu“, prvo je prestao da komunicira sa darodavcem, a onda je proglasio bankrot, pa se sad od stečajnog upravnika traži da datu pomoć Evrope vrati. Ili, za Projekat treninga i edukacije tužilaca nije bilo moguće nabaviti planirane knjige, a predložena zamena nije prihvaćena, EU traži pare nazad. U izveštajima se, međutim, ne navodi kolika je vrednost projekata kod kojih su na ovaj ili onaj način zloupotrebljena sredstva EU.
Iskustva regiona
Kakva su iskustva regiona i koliki je procenat povraćaja sredstava zbog nepravilnog korišćenja, Ognjen Mirić, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije, ne može da kaže, jer „države su obavezne da informišu Evropsku komisiju i nikom nije u interesu da okolo širi informacije o tome koliko su imali neutrošenih sredstava i koliki im je povraćaj sredstava“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
