“Radna snaga u Turskoj jeftinija nego u Srbiji“: Zašto zaposleni u fabrikama tekstila ostaju bez posla ako fale radnici u ovoj oblasti?

Ekspert za ovu oblast Milorad Vasiljević kaže da trenutno postoje problemi na tržištu, ali da je situacija u tekstilnoj industriji stabilna, te da Srbiji nedostaju radnici kako bi se iskoristio sav potencijal koji pruža za plasiranje tekstilnih proizvoda stranim investitorima.

“A u međuvremenu je radna snaga u Turskoj postala jeftinija nego u Srbiji. I veliki problem koji je turska firma u Leskovcu imala, oni nisu bili ispod 15 odsto sa bolovanjem. To je veliki problem u svim oblastima danas u Srbiji i mislim da tu nešto mora da se uradi“, rekao je Vasiljević.

Kaže da je fabrika „Džinsi“ počela dobro da radi i da je mnogo uloženo u nju. Podseća da su, pored dva pogona u Leskovcu, imali i pogon u Krupnju, sa 150 radnika, koji su prošle godine zatvorili. Sada su, kaže, odlučili da, prema rečima direktora, pogon u Leskovcu zatvore, ali iz njega neće nositi opremu.

“Jer imaju problem sa tržištem u EU i imaju problem sa visokim platama koje su sada u Srbiji i računaju da će ta plata biti još viša od Nove godine kad se poveća minimalna cena rada. Doneli su odluku da privremeno zatvore i oni ne odlaze iz Srbije, ne nose mašine. Da li će u kom obliku ponovo početi da rade, zavisi od njihove procene“, rekao je Vasiljević.

Tekstil iz Srbije odlazi bez carine

Objašnjava da su strani investitori – Turci, Italijani, Nemci, došli u Srbiju jer su videli interes u obučenoj i, kako kaže, relativno jeftinoj radnoj snazi i mogućnosti da svoje proizvode odavde plasiraju na svetska tržišta bez carine.

“Na primer, na tržište Rusije plasiraju robu bez carine. U Rusiji je carina na uvoz tekstilnih proizvoda iz Turske 30 odsto. Turska firma koja radi u Srbiji ovde nema taj problem i oni su zbog toga došli“, kaže Vasiljević za RTS.

Ističe da je, uprkos aktuelnim dešavanjima, situacija sa tekstilnom industrijom u Srbiji stabilna, da postoji problem sa plasmanom na tržištu, ali da je reč o prolaznoj situaciji. Napominje da su ovo pojedinačni slučajevi, te da u Srbiji ima 75.000 zaposlenih u tekstilnoj industriji.

“Ovo sigurno nije nešto što će se često dešavati. Ako pričamo o onim firmama koje zapošljavaju iznad 500 radnika, u Srbiji imamo 20 firmi i uglavnom je sad najviše zaposlenih u italijanskim firmama, pa u turskim, a zatim u nemačkim“, kaže Vasiljević.

Fale radnici

Navodi da je privatizacija uništila mnoge tekstilne fabrike, poput “Prvog maja“ u Pirotu, u kojoj je bilo oko 3.000 radnika, ali i “Kluza“, “Beka“, koje su radile za poznate svetske brendove.

Kao pozitivan primer navodi današnju fabriku u Pirotu, čiji su vlasnici Italijani, koja uspešno radi sa 400 zaposlenih i namerava da širi proizvodnju. Problem im je, međutim, radna snaga.

“Nekadašnja radna snaga koja je radila u ‘Prvom maju‘ otišla je u penziju. Mladi se ne opredeljuju za ovu oblast, zato što su niske plate. Inače, ta italijanska firma u Bugarskoj ima 3.000 zaposlenih u tekstilnoj industriji. Nažalost, u Pirotu ne mogu da nađu više zaposlenih i onda imaju još jednu proizvodnju u Dimitrovgradu. I to je to. Ako uspeju da nađu još zaposlenih, oni nameravaju da prošire i da dupliraju broj zaposlenih“, rekao je Vasiljević.

Pozitivno ocenjuje to što je dualno obrazovanje, kako kaže, doprinelo tome da ove godine po prvi put dosta mladih upiše tekstilnu školu. Razlog je, smatra, to što su uslovi rada u ovoj industriji dobri.

“Nisu visoke plate, ali u svakom slučaju poslodavci su sada i podigli plate. Više u tekstilnoj industriji, ako hoćete da imate dobrog radnika, ne možete da ga platite ispod 55.000 – 60.000 dinara. A to u suštini u ovoj oblasti nije visoka plata, ali uglavnom je više nego u ugostiteljstvu, u trgovini i u nekim drugim oblastima“, navodi Vasiljević.

Evropljani sele proizvodnju iz Kine, tu je prednost Srbije

Srpska tekstilna industrija godišnje izveze robu za više od milijardu evra – što je više nego što se uveze.

Roba proizvedena u Srbiji može se izvoziti bez carine u zemlje Evropske unije, Rusiju, Bjelorusiju, Kazahstan, Tursku, zemlje CEFTA i EFTA. A reč je o tržištu od oko 800 miliona potrošača. Na pitanje da li je to zlatna karta Srbije, Vasiljević odgovara:

“Iz Srbije i danas idu tekstilni proizvodi preko Evropske unije, za Rusiju. Znači, oni nisu pod sankcijama Evropske unije. Prolaze kroz Mađarsku, Poljsku, Litvaniju i ulaze u Rusiju. Znači, to je prednost Srbije u ovom trenutku“.

Otkriva i da se domaća kompanija koja otvara fabriku u Kruševcu povezala sa velikim svetskim brendovima i radiće za njih.

“Evropljani sada povlače svoju proizvodnju iz Kine, sa dalekog istoka, jer tamo više nije jeftino. I drugačiji su uslovi poslovanja. Njima Srbija odgovara. Međutim, problem je naći radnike u Srbiji. Znači, mi u tekstilnoj industriji sada nemamo radnika u Srbiji“, navodi Vasiljević.

Komentarišući izjavu vlasnika „Zare“ da je Srbija zemlja tekstila, Vasiljević kaže da „Zara“ već dugo namerava da dođe u Srbiju, da neke naše firme rade manje količine za „Zaru“, ali da ta kompanija kupuje velike količine a u Srbiji trenutno nema nema dovoljno domaćih firmi koje bi za njih radile.