Stranci ove godine zatražili rekordnih 67.000 radnih dozvola: Koji su najčešći vidovi eksploatacije radnika u Srbiji?

„Apelujem da, ako postoji radna eksploatacija, radnici prvo jave zaštitniku građana, a on će alarmirati aktivnosti svih drugih institucija“, kazao je Pašalić na regionalnoj konferenciji „Liberalizacija pristupa tržištu rada potencijalnih zakonitih migracija i prevencija rizika od prekarnih zanimanja i trgovine ljudima“.

Programska koordinatorka za zapadni Balkan iz Međunardone organizacije za migracije Donatela Bradić upozorila je da su u Srbiji često strani radnici izloženi nekim zakonskim normama koje nisu adekvatne i njihov rizik je veći nego za ostale radnike.

„Od 52.000 radnih dozvola koje su izdate, najveći broj je za radnike iz Rusije, Kine i Turske, koji dolaze zajedno sa firmama u kojima rade. Vidimo trend rasta radnika iz Bangladeša, Nepala, Indije i centralne Azije“, kazala je Bradić i dodala da treba osmisliti mehanizme saradnje sa tim zemljama porekla i način na koji se regrutuju da bi ti ljudi bili zaštićeni.

Specijalni savetnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srđan Barac istakao je da u Srbiji svake godine dolazi sve više radnika iz inostranstva, pa je prošle 2023. izdato ukupno 52.165 dozvola za strana lica, a do sada je u ovoj godini već zatraženo više od 67.000 radnih dozvola.

„Imajuću u vidu da oko 10 odsto zahteva bude odbijeno, može se reći da će ova godina biti rekordna“, kazao je Barac i dodao da Srbija tome odgovorno pristupa i pravno rešava to pitanje.

Direktorka GIZ Srbija Danijela Funke ocenila je da je Srbija postigla veliki napredak kada je reč o zaštiti prava radnika koji dolaze iz inostranstrva, pre svega kada je reč o zakonskim okvirima.

„Srbija je to ozbiljno shvatila i prepoznala značaj. Ima i izazova, pošto je ovo tema koju još niko u potpunosti nije savladao“, kazala je Funke.