Radne knjižice ničemu ne služe

– Ukidanje zdravstvenih knjižica bi bilo vrlo jednostavno, jer postoje elektronske baze podataka i u njima podaci o plaćenom osiguranju. Centralni registar je povezan sa zdravstvenim ustanovama i svi koji imaju lične karte su u tom sistemu – ističe za Danas direktorka za regulatornu reformu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj Jelena Bojović. Ona napominje da u celom tom sistemu ostaje jedan problem, koji bi takođe mogao relativno lako da se reši, a to su maloletni korisnici zdravstvene zaštite, oni koji nemaju lične karte.

Deo preporuke koja bi uštedela novac građanima odnosi se i na ukidanje radne knjižice, a kao dobar primer domaćoj zakonodavnoj vlasti može da posluži susedna Hrvatska, koja naredne godine postaje članica EU.

– Od 1. januara u Hrvatskoj će biti ukinute radne knjižice. One sive knjižice koje imamo i mi, i koje očigledno predstavljaju zaostavštinu jednog starog sistema. Ne znam kako će oni to rešiti, ali znam da će se sve obavljati elektronski – naglašava Bojović. U obrazloženju ove preporuke NALED je istakao da su oba ova dokumenta nepotrebna jer se svi podaci već nalaze u bazama podataka, pre svega PIO fonda, a obaveza posedovanja radne knjižice može da stvori i probleme zaposlenom u slučaju gubitka ili ako poslodavac namerno odugovlači da je vrati.

Radna knjižica, tvrdi naša sagovornica, nije baš od krucijalne važnosti pri zapošljavanju. „Kad poslodavac hoće da vas zaposli, on traži biografiju, reference i tako odlučuju da li će vas primiti ili ne. Niko vam ne traži radnu knjižicu“, napominje Jelena Bojović.

Uostalom jedno od rešenja bi bilo da poslodavac traži elektronskim putem od PIO fonda podatke o budućem zaposlenom, kako radnik ne bi glumio kurira i išao kod svakog prethodnog poslodavca, napominju u NALED-u. Osim toga, problem je što niko u državnoj upravi ne želi da snosi odgovornost ako nešto pogreši pri unošenju podataka u bazu. U slučaju i da se desi da pogreše, odgovornost opet ne snosi država, već svako ponaosob mora da dokaže da je greška napravljena i da na sve to plate taksu kako bi se greška ispravila. Naravno, napominju u NALED-u, državi ukidanje zdravstvenih i radnih knjižica ne odgovara iz razloga što bi se pojavio višak zaposlenih, jer „više ne bi bilo posla za one koji udaraju pečate i daju markice“.

Najviše godinu dana za sprovođenje

Državi bi, smatraju u NALED-u, trebalo od šest do 12 meseci da ovakvu preporuku sprovede u delo. Preduslov je obavezna elektronska baza podataka. Naravno, ključni momenat bio bi međusobno povezivanje institucija, odnosno umrežavanje, koje je verovatno jedna od najslabijih karika u postojećem sistemu. „U ovom trenutku jedina veza među institucijama smo mi, koji trčimo od jednih do drugih i prikupljamo podatke“, napominje Jelena Bojović, direktorka regulativne reforme u NALED-u, koji će ovu kao i ostale preporuke iz petog izdanja Sive knjige predstaviti danas u Skupštini Srbije.