Šta se dešava sa osobama sa invaliditetom koje nemaju staž za invalidsku penziju?

Ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, osoba, bez obzira na dužinu staža osiguranja, može primati penziju.

Kada je invalidnost posledica bolesti ili povrede van rada, potrebno je najmanje pet godina staža osiguranja.

Izuzetak su osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života. Odnosno, ako osoba ima do 20 godina života, potrebna je najmanje jedna godina staža osiguranja, do 25 godina – dve godine staža osiguranja, i do 30 godina – tri godine staža osiguranja.

Ipak, postavlja se pitanje šta se dešava sa licima koja nisu sposobna da rade, samim tim ni da ostvare bilo kakvu zaradu, a nemaju neophodan radni staž za sticanje invalidske penzije?

U tom međuprostoru našla se Danasova sagovornica koja je htela da ostane anonimna, a koja je zbog pet operacija vratnog dela kičme proglašena invalidom. Iako su medicinski nalazi jasno ukazivali da više nije radno sposobna, da bi ostvarila bilo kakva primanja, zakon je zahtevao dodatne tri godine radnog staža, jer je ona imala samo dve.

Stoga, pošto nije mogla da se zaposli i da ispunjava radne obaveze, neophodno je bilo da sama nađe način da ispuni zakonske uslove za penziju.

Taj način podrazumevao je pronalaženje poslodavca koji bi je samo zvanično vodio kao zaposleno lice, dok bi, zauzvrat, ona morala poslodavcu da uplaćuje novac za poreze i doprinose.

„Iako sam prošla komisiju koja je utvrdila da ispunjavam sve uslove za invalidsku penziju, kočnica da dobijem rešenje bila je nedovoljan broj godina radnog staža. To je značilo da nemam zdravstvene uslove da zaradim platu, ali i da država nema načine da mi finansijski pomogne. Takođe, da će kućni budžet biti dodatno opterećen jer ću sama morati 36 meseci da uplaćujem novac kako bi mi „tekao“ radni staž“, priča naša sagovornica.

Komentarišući ove okolnosti, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da one postoje, ali da, iako izlaze iz okvira zakona, teško da se mogu detektovati.

„Nikada se ne mogu podržati prakse koje nisu zakonsko rešenje, ali se često ne mogu ni zabraniti. Situaciju u kojoj nekome nedostaje staž do penzije, a spreman je da poslodavcu uplati onoliko koliko će njega da košta to što osobu drži prijavljenu da radi kod njega, teško je i ustanoviti i sprečiti. Građani u tom slučaju nađu prijatelja koji je u situaciji da ih „zaposli“. Ali tu se postavlja pitanje iz kog razloga se ne može dozvoliti ranije penzionisanje takvih osoba, već su one prinuđene na ovu vrstu malverzacije“, pojašnjava naš sagovornik.

On dodaje da postoji još anomalija oko penzionisanja koje nisu baš lako razumljive, a tiču se godina radnog staža i doba odlaska u penziju.

„Postoji još jedna gora stvar na koju sindikati ukazuju, a što mi kao poslodavci podržavamo, a to je da se uredi praksa kada neko sa 60 godina života ima 40 godina radnog staža, ode u punu penziju. Sada je stanje takvo da, ako hoće da ide u penziju, ta osoba ima umanjenje za nedostajućih pet godina do pune životne starosti, pa ostaje bez oko 20 odsto penzije. A pritom, kada napuni 65 godina, to umanjenje im se ne vraća, već ostaju sa tako umanjenim primanjem, iako su radili punih 40 godina“, ukazuje Atanacković.

Naposletku, on dodaje da mnoge od tih stvari, prema poslodavcima, ne bi trebalo rešavati na način kako se to sada radi.

„Ako neki propis nije u potpunosti prilagođen svim okolnostima, onda vrlo lako dolazi do njegovog izbegavanja. Ljudi nalaze šta im je u interesu, pa se snalaze da ispune formalne zakonske propise i dođu do rešenja koje pojedincu odgovara“, zaključuje počasni predsednik Unije poslodavaca.

Sa druge strane, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić objašnjava da, ako je do povrede došlo na radu, onda staž ne mora biti ispunjen. Međutim, u ostalim slučajevima, osoba koja nema dovoljno radnog staža, ne može otići u invalidsku penziju.

„Penzija je jedno od prava iz radnog odnosa, s tim što se za povrede na radu računa i put od kuće do radnog mesta, i obrnuto. Ako osoba ne ispunjava radni staž, onda spada u sferu druge oblasti socijalne zaštite građana, u kojoj oni koji nemaju prihode traže socijalnu pomoć od lokalnih samouprava“, pojašnjava on.

Na pitanja Danasa povodom ove teme Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nije odgovorio.

Projekat (Ne)vidljivi se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.