Radnici Goše izgubili i poslednju bitku, od ponedeljka na birou

– To nema nigde, 1. novembra je podnet zahtev za stečaj, 16. je već sve bilo gotovo, to samo potvrđuje da je unapred sve bilo dogovoreno – kaže sada već bivši predsednik štrajkačkog odbora fabrike Milan Vujičić.

Na naše pitanje „šta će sada radnici učiniti“, kaže da više nema ništa što bi moglo da se uradi.

– Svi poslovi su otkazani, fabrika više ne radi – rekao je u najkraćem razgovoru koji smo vodili za ovih sedam meseci koliko traje agonija radnika ove fabrike. Zahvalio se što smo se interesovali, pisali i pokušali da pomognemo.

– Šta da se radi, nismo uspeli ovog puta – rekao je na kraju.

Koliko juče, radnici su pripremali tužbe i štrajk ispred Vlade ne bi li sprečili odlazak Goše u stečaj. A on je došao naprasno, gotovo niotkuda u trenutku kada je država zajedno sa novim vlasnicima radnicima ulila novu nadu da bi posle šest meseci štrajka u fabrici šinskih vozila sve moglo da bude u redu.

Međutim, kao i svaka, i ova predstava je na kraju dobila obrt u kom su najveći gubitnici radnici. Gubitnici u svakom smislu – prevarila ih je država, bivši vlasnik ŽOS Trnava i sadašnji Lisnart. Izigrani su za 400.000 do 600.000 dinara koliko je svakom od njih ostao dužan bivši vlasnik, ali i kao ljudi. Jer su verovali do poslednjeg dana da Goša može da se spasi.

Uzalud su ostale sve žrtve, od one koju je podneo Dragan Mladenović, radnik koji se u krugu fabrike obesio krajem marta, ali i svi ostali koji su čuvali vagone u fabrici, potom i na železničkoj stanici, koji su celo leto proveli na šinama blokirajući pružni prelaz. Tražeći ono što im pripada – 1,8 miliona evra za zaostale zarade, bilo ih je na početku i celih 20, doprinose za četiri godine i zdravstveno osiguranje. Kada se Mladenović ubio, vlasnik ŽOS Trnava je brzopotezno već prve nedelje aprila prodao fabriku kiparskoj firmi Lisnart. Ostalo je enigma da li su to uopšte neki novi vlasnici ili samo taj isti stari pod novim nazivom i sa novim sedištem firme. U fabriku je u nekom trenutku došao i premijer Aleksandar Vučić i obećao rešenje. Posle dva meseca štrajk je prekinut, dogovor je bio da se radnicima isplati 90.000 dinara u tri rate, da se ostali deo duga rasporedi u 16 mesečnih rata, uplate doprinosi za penziju i zdravstvo.

Međutim, to nije ispoštovano do kraja, te su radnici veći deo leta proveli na pružnom prelazu u centru Smederevske Palanke. Polovinom septembra dobili su, ispostaviće se, lažnu nadu da će fabrika nastaviti da radi. Za sve ovo vreme isplaćeno im je po 190.000 dinara, tek trećina duga, a umesto da nastavi da radi, fabrika odlazi u stečaj. Firma AA konsalting, osnovana pre dva meseca, pokreće stečaj Goše početkom novembra za cifru od 400.000 evra. Za svega dve nedelje sve je završeno.

Uprkos svim ranijim najavama i priči direktora Goše Milutina Šćepanovića, koji nam je sredinom juna rekao kako je „novi vlasnik spreman da radi, da postoje i novi poslovi koji čekaju“. Rekao je i da „ovakvih radnika kao u Goši nema nigde“, te da „sa ovakvim ugovorima mi možemo da isplaćujemo naredne obaveze, ali činjenica je da fabrika može da radi i da ne bi trebalo da stane zbog ovoga“.

Kada smo pre nekoliko meseci pisali po ko zna koji put o štrajku u Goši, ostalo je da lebdi u vazduhu pitanje da li je „odlazeći“ vlasnik ŽOS Trnave iz Slovačke početkom aprila bio ozbiljan kada je poručio tamošnjim medijima kako „jedva čeka da se reši Goše“, te kako je ta fabrika za stečaj. Sada smo dobili odgovor.