Radnici koji su napustili turizam više se neće vraćati

Iako je bilo privrednih grana koje su se dobro snašle u pandemijskom haosu, poput onih koji su se preorijentisali na onlajn trgovinu, ima i onih koji iz objektivnih razloga nisu mogli da se iščupaju iz kandži krize bez većih posledica.

Sektor turizma krizu i te kako oseća, iako je i tu bilo onih koji su bolje prošli. Na primer, turističke destinacije poput banja i planina uspele su da održe nivo poslovanja iz pretkriznog perioda, turistički vodiči, međutim, više od godinu dana nisu mogli da rade. Od 1.175 vodiča njih 336 je u julu i avgustu dobilo pomoć države od dva minimalca. I to je bilo sve.

„To je bilo u trenutku kada su se već mnogi od njih preorijentisali i zaposlili privremeno ili stalno, na nekom drugom mestu. Oni su nezasluženo ostali bez te pomoći. Uslov je bio da u martu nemate nikakav ugovor, da niste nigde zaposleni, to znači da ste godinu dana nekako morali da preživljavate da biste dobili pomoć od dve minimalne zarade, koja je zaobišla veliki broj onih koji su radili na nekim ugovorima, a koji su plaćali državi poreze“, kaže za Danas Milica Lenasi, profesionalna turistička vodičkinja.

Ove godine, kako kaže, svim agencijama je bio problem da regrutuju mlade ljude koji će raditi negde na stacionaru, da budu, na primer, u Turskoj ili Egiptu, i da su zato odlazili da rade ljudi bez licence, jer nema zakonskog ograničenja.

„Postoji i ogroman problem da se nađu raspoloživi vodiči, sada kada se budi turizam, kada dolaze strane delegacije. Imali smo konferenciju nesvrstanih sa velikim brojem gostiju, angažovana je nekolicina nas, ali je bio veliki problem naći ljude“, ističe Lenasi i dodaje da je ogroman odliv kvalitetnih ljudi iz struke.

Sve firme u turizmu, napominje ona, imaju problem sa radnom snagom, od šalterskih radnika, do komercijalista i vodiča, svima je problem nedostatak ljudi. Agencije su, kako kaže, ostavile minimalan broj radnika i ne mogu da vraćaju ljude u stalne radne odnose jer su troškovi veliki.

„Situacija je loša, bojim se da neki ljudi koji su otišli na plate koje su stalne, sigurne i posao mnogo manje stresan, da se turizmu neće vraćati, naročito ne mlade kolege, nažalost, a da ne pričamo o tome koliko njih odlazi iz zemlje“, naglašava naša sagovornica. Lenasi kaže da su oni od države pokušali da traže izmene, da se uvede da turističke ture mogu da vode samo ljudi sa licencom, ali i upozorava da nema kontrole stranaca koji vode ture u Srbiji.

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Zoran Vujović podseća da su posledice pandemije najviše osetili turizam i ugostiteljstvo, ali da je i u drugim granama došlo do poremećaja, osim u sektoru koji je vezan za hranu koji je zbog velike potražnje dobro radio.

„Govore iz države ovih dana da postoji problem sa majstorima i davanjem predračuna i računa, ali to su takve zamene teza jer mi govorimo već 10 godina da nam treba zakon o zanatstvu, a mislim da su zanatlije najviše ugrožene“, ističe Vujović.

On napominje da su zanati na početku pandemije bili ugroženi jer mnogi nisu mogli da rade uopšte, poput frizera ili kozmetičara.

„Zanatski sektor bio je ugrožen zbog kovida, ali i nemarnosti države. Već 10 godina molimo sve da se taj zakon usvoji, ali ništa, a to je sektor koji upošljava 50.000 ljudi. Ma koliko da je tehnologija napredovala mi ne možemo bez nekog obućara, frizera, vodoinstalatera“, napominje Vujović.

Država zato, kako kaže, ne treba da donosi neke mere i uredbe koje se tiču izdavanja računa već da usvoji zakon o zanatstvu. Sve ostalo su, ističe Vujović, samo kozmetičke odluke koje se donose uglavnom u neznanju.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže za Danas da je uticaj pandemije na privredu poguban, ali da ne važi samo za Srbiju, već i za druge.

„Negativan uticaj se vidi jer je izazvala krizu koja je drugog tipa od one iz 2008, ali je svetska kriza koja se prelila i na Srbiju. Najbolje se vidi po inflaciji koja je nezabeležena i u Zapadnoj Evropi. A onda i kod nas. Inflacija poslednjih nekoliko godina nije prelazila 1,5 odsto, sada je u novembru bila 7,5 odsto. To je sada već sasvim ozbiljna inflacija“, napominje Atanacković.

On ističe kako još ne znamo kako će se pandemija dalje razvijati i kako završiti, ali da je za privredu važno predviđanje, a da nam je to ova kriza onemogućila.

„Pandemija je doprinela povećanju cene većine robe i to zbog toga što nije bilo dovoljno ponude. Nekada je bio problem zbog velike ponude koja dovodi do smanjenja cena, ovog puta imamo nedostatak ponude. Mislim da nikada nije zabeleženo da sve vrste energenata izuzetno poskupe u isto vreme“, kaže Atanacković i dodaje da je u stabilnim vremenima to poskupljenje od nekoliko procenata, a da je sada mnogo više.

Trenutno je problem i to što, naglašava on, ne možemo da kažemo ovo je prošlo i idemo dalje, kad nije tako, a pritom su i mnogi lanci u svetskoj privredi pokidani, što ne možemo da ne osetimo.

Projekat „Ublažavanje socijalnih i ekonomskih posledica pandemije kovida 19 u Srbiji“ realizuje Fondacija „Ana i Vlade Divac“ uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).