Na plus 40 bez zakonske zaštite: Koliko radnika treba da kolabira da bi Ana Brnabić naučila šta to znači?

Građevinari prave pauzu – iza ćoška koji čuva pola metra hlada. Putari ni to nemaju, a sezonski radnici kroz toplotni talas hvataju vrele sate svetlosti.

Dok im se parizer napakovan u pola hleba pretvara u paštetu, skrivajući vodu u „debeli hlad“ nadaju se da ih neće opeći kad ožedne.

Ispod slojevite odeće koža sprežena UV zracima i natopljena znojem čeka zalazak sunca da prodiše.

U paralelnom univerzumu, džidžaju se saveti i preporuke kako se ponašati na visokim temperaturama.

Glavni postulat je skloniti se u periodu između 10 i 17 časova, a osnovni razlog – rizik po zdravlje i život.

Sve to treba da izuči „dokoni“ radnik, pa ako mu se na poslu ne sviđa – sam i da prijavi.

On se može požaliti Inspekciji, a ona će, ako po izlasku na teren utvrdi da je radnik ugrožen – poslodavca novčano kazniti.

Ali šta posle? Ako sam radnik pozove Inspekciju, hoće li će i dalje imati posao? Da li će Inspekcija blagovremeno izaći na teren? Hoće li radnik fizički izdržati dok inspekcija stigne?

Sve i da sugerišemo da bi radnik trebalo da nađe drugi posao, neophodno je postaviti pitanje – da li bi nekome prve na listi želja bile građevina i nadničenje?

Zakon koji reguliše na koji način se obavlja rad na alarmantnim temperaturama ne postoji u Srbiji.

Dok ljudi padaju od vrućine, glavni problem naše zemlje je – sa koje strane fasade se nalaze klima uređaji.

Ali šta da očekujemo od Vlade čija predsednica ne ume ni da izgovori reč kolabirati?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.