Radnici Kruševacputa: Ne želimo da radimo sa neispravnim mašinama

– U jako teškoj smo materijalnoj situaciji, ali i inače, radimo sa mašinama koje su neispravne, sigurno je 90 odsto mašina na kojima radimo tehnički neispravno – kaže za Danas predsednik Samostalnog sindikata u ovom preduzeću Srđan Živanović. On napominje kako su odlučili da prekinu s radom kako ne bi povredili sebe, ni druge učesnike u saobraćaju tamo gde rade.

– Dotrajalo je sve, gume se ne menjaju, kao ni delovi. Imamo i desetak vozila kojima ističe registracija. U startu imamo pet vozila manje nego što bi trebalo za neophodan minimum da bi se održavali putevi – ističe Živanović.

I dok se, kako kaže, direktor ograđuje od svega, sa vlasnikom Brankom Miljkovićem „nema saradnje“.

Kruševacput je trenutno u blokadi, a minus na računu je 55 miliona dinara. Radnici su pisali dopis Putevima Srbije, a mi smo pokušali da dobijemo odgovor od direktora – koji nije Nebojša Baščarević kako stoji na sajtu APR (i na sajtu firme), već Dragoje Raičević, koji se, kako kažu radnici, „vodi kao direktor“. Njega nismo uspeli da dobijemo jer je, kako nam je rečeno kad smo pozvali, kod „sekretarice stalno zauzeto.“

Kruševacput je akcionarsko društvo, UPPR je podnet još početkom 2014, Branko Miljković, odnosno njegova firma MBA Miljković firmu Kruševacput je kupila krajem 2012, a sada je vlasnik sin vlasnika MBA Miljkovića, Branko Miljković. Prvobitno je vlasnik ovog preduzeća bila beogradska firma Europark.

Miljković je odranije poznat kao ne baš savesni vlasnik mnogobrojnih građevinskih firmi u Srbiji. Samo je naš list u nekoliko navrata poslednjih godina pisao o poslovanju ovog biznismena najpre kada se radi o firmi Ratko Mitrović Niskogradnja, čiji su radnici u tri navrata tokom leta i jeseni 2017. štrajkovali tražeći da im se isplate zarade u vreme kada su radili rekonstrukciju Ruzveltove ulice i Trga Slavija u Beogradu. Nakon toga, u februaru je dvojicu radnika otpustio zato što nisu želeli da potpišu aneks ugovora kojim im se retroaktivno plate smanjuju na minimalac. Miljković je tada telefonom tužbama pretio i radnicima, ali i novinarki Danasa.

Međutim, možda najupečatljiviji slučaj bahatog ophođenja ovog poslodavca prema radnicima je Ravnaja iz Malog Zvornika. Ovo preduzeće koje se bavi preradom kamenih agregata Branko Miljković je kupio pre sedam godina. Dnevni list Danas se u nekoliko navrata bavio odnosom direktora u ovom preduzeću Aleksandra Savanovića prema radnicima, a najdrastičniji primer je Danka Simić, koja je samo zbog toga što je žena otpuštenog predsednika sindikata trpela diskriminaciju (što je potvrdila i poverenica za rodnu ravnopravnost), te je prošlu zimu dane provodila radeći u kamenolomu gde je uprkos tome što su za to zadužene mašine, kamen istovarala golim šakama.

Epilog priče, koja je u jednom trenutku poprimila i oblik međunarodnog skandala, međutim nije bio srećan. Danka i njen suprug Milenko ostali su bez posla, Ravnaja je nastavila da propada, a Branko Miljković je nastavio da dobija poslove od države iako je prema ocenama Samostalnog sindikata ovaj poslodavac na vrhu liste „crnih“ poslodavaca.