Radnici leskovačke Jure u štrajku upozorenja, traže povišicu i čiste toalete

Radnici traže povišicu od 20 odsto, povećanje toplog obroka sa 250 na 400 dinara i poboljšanje drugih uslova.
to je pre svega ukidanje, bonusa za prisutnost, kao i dodatnih 5.000 dinara mesečno za sredstva za higijenu u toaletima.

Prema rečima Srđana Atanasovskog iz Radničkog glasa, organizacije koja pomaže sindikatu da se organizuje, u Juri postoji praksa isplate bonusa na prisutnost.

„Radnici ovde uglavnom rade za minimalac koji je oko 47.000 dinara. Ako ne izostanu nijedan dan sa posla u mesecu dobiju još 10 odsto bonus. Ako ne izostanu nijedan dan, odnosno ne odu na bolovanje tri meseca, dobiju još 10 odsto. Na kraju, ako ne izostanu nijedan dan šest meseci, dobijaju još neki procenat, manji od 10 odsto.

Ovo znači u praksi, da ljudi koji odu na bolovanje, šest meseci ne mogu posle da dostignu punu platu“, objašnjava Atanasovski, dodajući da je to tzv. politika kažnjeničkih bonusa, za koju čak postoji i mišljenje poverenika za ravnopravnost da je diskriminatorna.

On objašnjava da su predstavnici sindikata u 11 sati otišli na sastanak sa menadžmentom, ali tamo su ih „preslišavali“, ko su članovi pregovaračkog tima i zapto su došli.

Prema njegovim rečima, sindikalci su se pokupili i otišli, pa će sada oni zvati rukovodstvo na pregovore.

„Koliko znamo, skoro cela druga smena ne radi. Ovo nije protest, već štrajk na radnom mestu i poslodavac ne sme disciplinski da goni štrajkače“, napominje on.

Štrajkači prete još jednim štrajkom upozorenja od 60 minuta u ponedeljak, a zatim celodnevnim štrajkom u utorak.

Nakon toga, svake nedelje će dodavati još jedan celodnevni štrajk, sve dok se ne ispune uslovi.

Ovo nije prvi put da radnici Jure štrajkuju, a razlozi za štrajk iz 2016. godine ukazuju na, verovatno, najgore uslove rada u Srbiji.

Tada su se u javnosti pojavile žalbe radnika da su ih „tukli metalnim palicama“, a najpoznatiji su po tome što su zabranjivali radnicima da idu u toalet i savetovano im da nose pelene.

„Kada nekom pozli, Hitna pomoć se zove u fabriku i ukoliko radnika ne odvedu u bolnicu on je dužan da se vrati poslu nakon što mu je ukazana pomoć“, tvrdio je tada predsednik sindikata Sloga Željko Veselinović, koji je pomagao radnicima u borbi sa južnokorejskim investitorom.