Radnici masovno tuže Lastu u strahu od stečaja ili prodaje: Štrajk za nekoliko dana 1Foto: Shutterstock/Alex Linch

Stotine radnika Laste, bivših i sadašnjih, nekoliko godina unazad podnose tužbe protiv poslodavca pre svega zbog utvrđenih zarada manjih od minimalca, neplaćanja troškova prevoza, pa i mobinga i otkaza, piše Forbs Srbija.

Poslednjih nekoliko meseci još jedan, nemali, krug zaposlenih pravdu traži pred sudom. Razlozi su isti, ali ne i okolnosti. Ovog puta su u strahu da je firma na samoj ivici ponora.

Prema dostupnim podacima, samo u novembru pokrenuto je 18 sporova protiv poslodavca. U oktobru ih je bilo više od 40, u septembru gotovo 30 itd. Iznosi koji se potražuju su različiti, od malih pa do onih od 200.000, 300.000, 450.000 pa i do 600.000 dinara.

Kako Forbes Srbija saznaje, tokom poslednjih sedam godina oko 700 sadašnjih i bivših zapsolenih tužilo je Lastu. Radnici protiv poslodavca vode oko 1.000 postupaka.

Istekle licence vozača

Rajko Velimirović je vozač u Lasti čak 34 godine. Vodi neformalno udruženje vozača ovog preduzeća. U jedno je siguran – u firmi nikad nije bilo gore.

„Najveći problem je prekovremeni rad i istekle licence vozača“, kaže Velimirović za Forbes Srbija. „Svima su nam u oktobru istekle licenece i kartice nam nisu važeće. Kolege vraćaju sa granica. Trebalo je da prođemo obuku i dobijemo nove, ali je obuka kasnila. Sada je gužva i kartice sporije stižu. Veliki problem je i što na dugačkim linijama vozi po jedan vozač. Znači, ne poštuje se uvek propisano radno vreme. Trebalo bi da radimo 4,5 sata i onda odmaramo. Na mnogim dugačkim linijama je jedan vozač i on mora da vozi 5,5 i više sati bez odmora.“

Stopiran kredit

Od zaposlenih čujemo da im preduzeće nije isplaćivalo pune dnevnice na putovanjima u inostranstvu. Neki godinama čekaju jubilarne nagrade. Mnogi imaju prekovremene sate. Pred sudom su vozači koji su umesto uobičajenih 180, za volanom bili i 300 sati mesečno.

Dragan Filipović, potpredsednik sindikata Nezavisnost u ovom saobraćajnom preduzeću, siguran je da ih nadležni svesno urušavaju.

„Namerno nas uništavaju. Za nas su nadležna ministarstva finansija i privrede“, kaže Filipović. „Ili će nas prepustiti privatniku ili gurnuti u stečaj. Lasta će verovatno propasti. Najveći problem je što nam je stopiran kredit kod Poštanske štedionice. Pribavili smo svu dokumentaciju i garancije Beograda. I neko je to stopirao. Od tog novca je trebalo da kupimo nova vozila i izmirimo dugove prema dobavljačima i radnicima.“

Priprema štrajka

Glavna garancija za pozajmicu je ugovor sa Beogradom koji je sklopljen krajem prošle godine i važi punih 10 godina. Mesečni priliv od prevoza do beogradskih prigradskih opština je 270 miliona dinara. Rata kredita je trebalo da bude 30 miliona.

„Kredit je neko stopirao, zato smo u ovakvoj situaciji“, dodaje Filipović. „Mi ćemo narednih dana organizovati štrajk. To je sigurno.“

Lastu muči manjak mlađih vozila i vozača. Bez očekivanog kredita vozni park nije obnovljen. Sada, kako čujemo, u njemu je i 37 vozila kojima ističe rok upotrebe.

Prepolovljeni prihodi

Da li zbog voznog parka, kadra, linija, te poslovni prihodi Laste padaju. Prema poslednjem finansijskom izveštaju za prvih šest meseci ove godine, oni su više nego prepolovljeni. Lane su u tom periodu prihodovali 7,4 milijarde dinara, a ove godine – 3,4 milijarde dinara.

S druge strane, neto gubitak je nešto veći. Lane je bio 566, a ove 602 miliona dinara. Na kraju prošle nedelje račun firme je bio blokiran jedan dan.

Lasta obavlja gradski, prigradski i lokalni prevoz na teritoriji osam gradova. Ostvarili su ove godine, do kraja juna, 11.563.704 kilometra. To je za 3,93 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine.

„Prema Ugovoru sa Gradom Beogradom, Lasta obavlja uslugu prevoza putnika na prigradskim i lokalnim linijama na teritoriji gradskih opština Grocka, Barajevo, Sopot, Mladenovac, Obrenovac i Lazarevac. Na 56 prigradskih linija i 174 lokalne linije, ukupno 230 linija“, stoji u izveštaju. „Po zimskom redu vožnje dnevno se realizuje 1.947 polazaka radnim danom, 1.088 polazaka subotom i 927 polazaka nedeljom“.

Kilometri gore-dole

Nije drastičan pad ni u međumesnom prevozu. Prešli su 5.729.484 kilometara, što je pad od 4,79 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

„Razlog za pomenuti pad kilometraže u međumesnom prevozu je nedostatak tehnički ispravnih vozila namenjenih za međumesni prevoz i ukidanje pojedinih polazaka na potezu prema Vojvodini, Valjevu, Sremu. Najveća konkurencija na linijama ka Vojvodini je Srbija Voz koji prevozi putnike brzim vozom na relaciji Beograd – Novi Sad“, napominje preduzeće u izveštaju.

Stvar je drugačija u međunarodnom saobraćaju. U prvih šest meseci ove godine ostvareno je 1.700.907 kilometara, što je za 7,79 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Ali, prihoda je manje. Ostvaren je prihod od 296 miliona dinara, odnosno 14,29 odsto manje nego u istom periodu 2023. godine. Porast broja pređenih kilometara se najviše ogleda na linijama za Nemačku – 31,5 odsto.

Nedostaje vozila

U vanlinijskom saobraćaju Lastini autobusi su „pregazili“ 322.325 kilometra, što je za 50,38 odsto manje nego tokom prvih šest meseci 2023. godine. Prihod ostvaren od vanlinijskog saobraćaja tokom ovog perioda je 39,6 miliona dinara što je za 55,48 odsto manje nego tokom 2023. godine.

„Kao posledica niske raspoloživosti vozila za vanlinijski saobraćaj i ove kao i prethodne godine, Lasta nije bila u mogućnosti da obavlja prevoz i ostvari prihod od đačkih ekskurzija i međunarodnog vanlinijskog prevoza“, stoji u izveštaju.

U posebnom linijskom prevozu u prvoj polovini 2024. godine realizovano je 1.840.035 kilometara, što je za 19,94 odsto manje, dok prihod beleži pad za 11,73 odsto.

Kada je reč o prihodima autobuskih stanica, a Lasta ih ima 11, pao je sa 51,4 na 42,2 milijarde dinara. U samom finansijskom izveštaju se navodi da se od juna 2023. godine ne naplaćuje provizija od prodatih karata za prevoz putnika u Beogradu. Drugi razlog pada prihoda je „učestalo otkazivanje polazaka i gubitak putnika“.

Lasta razmatra i potencijalne rizike. To su nelegalni konkurenti, nedostatak vozača „D“ kategorije, ali i nedovoljan broj tehnički ispravnih vozila.

Zašto ih hoće Strela

Vlasnička struktura Laste se lagano menja od prošle godine. Trenutno je najveći akcionar – zbirni račun. I dalje nepotvrđeno, iza njega stoji konkurent Strela.

Značaj deo su otkupili od Grada Beograda u februaru ove godine. Reč je o 11,47 odsto kapitala. Finansijski izveštaj Strele otkriva da su u suvlasništvo Laste ušli prošle godine. Od tada polako otkupljuju akcije.

Od zaposlenih se čuje da se na Lastu vrši, još ne previše očigledan, pritisak ne bi li ustupila Streli neke od prigradskih linija.

„Spremni su da uvedu novu liniju Mladenovac-Šumice koju bi dodelili Streli“, kažu zaposleni. „S druge strane, Streli se više isplate gradske linije. Kilometar prigradskih vredi 160, a gradskih 250 dinara.“

Veruju da su konkurentu interesantni pre svega zbog pogona uz auto-put. Tako bi, kažu, dobio parking. Da vozila kojima učestvuje u gradskom prevozu Beograđana ne mora svaki dan da vraća u Obrenovac.

Direktor Laste Vladan Sekulić, inače, ostavku je podneo u junu ove godine. Ona još nije prihvaćena.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari