Radnici „Milana Blagojevića“ iz Lučana traže da fabrika ne sponzoriše fudbalski klub: Novac upotrebiti za bolje uslove rada

U pismu radnika, koji nisu naveli imena i potpisali su se kao „slobodni radnici“, navodi se da prema njihovim informacijama Samostalni sindikat predlaže finansiranje fudbalskog kluba, za šta je predvidjeno da fabrika mesečno izdvaja četiri miliona dinara za klub, odnosno 34.000 evra.

„Za čije interese se bori Samostalni sindikat fabrike ‘Milan Blagojević’ koji ima oko 1.300 članova? Za interese svojih članova, radnika fabrike, tj. za bolje uslove u kojima će oni raditi – viši nivo bezbednosti, bolji uslovi rada, više zarade, ili za interese privatnih lica, sivih eminencija svih dogadjaja vezanih za fabriku“, navodi se u pismu radnika.

Radnici pitaju da li svaki član već decenijama izdvaja jedan odsto od svoje mesečne zarade da bi se „Sindikat borio za interese odredjenih privatnih lica i da bi njegovo rukovodstvo podanički bilo na usluzi svakom ko vlada, zvanično ili iz senke, a nikad običnom radniku fabrike“.

„U stvari, da se ispravimo, sinidkat je tu kad radniku treba da se ponude kiseli krastavci, turšija i suhomesnati proizvodi koji ‘broje sitno’ do isteka svog roka trajanja“, navodi se u pismu radnika.

Prema podacima radnika, ako je prosečna plata u fabrici 80.000 dinara, mesečni prihod sindikata je 1,04 miliona dinara.

Radnici navode da bi, ako se iznos od četiri miliona dinara, koji je predvidjen za finansiranje fudbalskog kluba, podelio na sve radnike, onda bi svako od 1.300 rdnika dobio po oko 2.200 dinara neto iznosa mesečno.

„Na godišnjem nivou to iznosi oko 26.000 dinara ili oko 220 evra. Zašto ne sprovedete anketu medju svim radnicima fabrike i otvoreno ih pitate, bez pretnji i ucena, da li žele da se odreknu ovog iznosa od svoje zarade na godišnjem nivou, a sve u korist lokalnog fudbalskog kluba“, navodi se u pismu.

Radnici pitaju Samostalni sindikat sa kim se konsultuje pre donošenja takvih odluka i koja je svrha i interes da državna vojna fabrika, koja se bavi proizvodnjom naoružanja i vojne opreme, sponzoriše lokalni fudbalski klub, koji, kako navode, osim jednogodišnjeg, odnosno jednosedmičnog, kratkotrajnog izleta, ceo vek svog postojanja nastupa u domaćim takmičenjima.

„Da li ovo sponzorstvo donosi ovom preduzeću nova tržista, služi nalaženju novih kupaca, doprinosu sklapanju strateških poslova? Ili ipak ovom preduzeću predstavlja samo nesnosan teret i izvor novih i novih rashoda, koji nikada neće biti opravdani? Čiji je interes ovde stavljen na prvo mesto?“, pitaju radnici.

Oni pitaju i zašto lokalni fudbalski klub ne bi poslovao kao i fudbalski klubovi u svim razvijenim fudbalskim zemljama.

„Ističemo da osećamo da je konačno došlo vreme da ova farbika jednom za sva vremena raskrsti sa korupcijom, mešetarenjem i svim ostalim stvarima koje koče razvoj fabrike“, navodi se u pismu radnika.

Radnici ocenjuju da je vreme je da vojna fabrika „Milan Blagojević“ počne da posluje po svim tržišnim i ekonomskim principima za potrebe odbrambene industrije Srbije, ostvarivanje što većeg profita, koji će ostajati na raspolaganju fabrici, „a ne služiti zadovoljavanju potreba, interesa i hirova privatnih lica i drugih sivih eminencija“.

Pismo je upućeno predsedniku Nadzornog odbora fabrike „Milan Blagojević“ Branku Živanoviću, predsedniku fabričkog Samostalnog sindikata Zoranu Babiću i generalnom direktoru Predragu Iliću.