Radnici "na lizing" samo do dve godine 1Foto: Nenad Kovačević

U Srbiji trenutno nekih 100.000 ljudi radi preko više od 100 agencija koje se bave privremenim zapošljavanjem, a da taj rad nije regulisan nijednim zakonom.

Radnici na „lizing“ nemaju pravo na godišnje odmore i bolovanja, ali ni na tople obroke i naknadu za prevoz. Zakonom koji se već tri godine krčka na sastancima radne grupe, koju je formiralo Ministarstvo rada to bi trebalo da uredi. I ovim radnicima da jednaka prava kao i onima koji prema Zakonu o radu rade na određeno ili neodređeno kod poslodavca.

– Radnici će po usvajanju ovog zakona moći da rade na određeno i neodređeno, zasnivaće radni odnos u agenciji, a neće biti zaposleni na osnovu nekakvih ugovora o privremenim i povremenim poslovima kao što je to sada, kaže za Danas Melanija Petač, članica radne grupe Saveza samostalnih sindikata Srbije. Rad preko agencija će, kao i do sada, biti ograničen na 24 meseca, a zakon će zaposlenima na ovaj način omogućiti isplatu zarade, bolovanja, regres, topli obrok, prevoz. Osim toga, napominje Petač, radnik preko agencije imaće pravo da konkuriše za posao kod tog poslodavca i neće morati da plaća procenat agenciji kao što je to sada slučaj.

– Radnik od Agencije dobija zaradu i ima pravo na godišnje odmore, plaćen prekovremeni rad, da bude zaštićen na radu – napominje naša sagovornica. Kada će se ovo desiti, još je neizvesno jer rad na tekstu zakona traje pune tri godine sa celom jednom godinom pauze. Verzija zakona, kako tvrde u SSSS, koja se pojavila na kraju javne rasprave pred radnog grupom, bila je potpuno drugačija od one u kojoj su oni kao članovi tog tima učestvovali i zato su pripremili niz primedbi.

– Poslodavci su za to da nema ograničenja broja radnika koji mogu u jednoj firmi da rade preko agencije dok je naš cilj i na tome insistiramo da to bude 10 odsto, ne samo da bismo stvorili sigurnost radnika koji se zapošljavaju preko agencije, već i da bismo zaštitili radnike koji rade kod tog poslodavca na neodređeno, napominje Petač, dodajući da i u drugim zemljama postoje ograničenja i da je u Sloveniji to 25, a u Švedskoj 15 odsto. Ona kaže da je bio jedan takav slučaj gde je u NIS-u otpuštena cela jedna služba kako bi se ti isti ljudi zaposlili na pumpama preko agencija.

– Moramo u isto vreme zakonski zaštititi i jedne i druge. Zato je bitno procentualno ograničenje i posle više natezanja uspeli smo da to bude 10 odsto, izuzetno do 20 odsto, za one koji zapošljavaju do 50 zaposlenih – kaže Melanija Petač. Jedna od stvari na kojoj će u Sindikatu insistirati, kako kaže, jeste i bankarska garancija za agencije do šest miliona dinara.

– U Sloveniji imate garanciju od 30.000 evra da bi agencija stekla uslov da dobije licencu za rad. Ovo je netipičan oblik rada i zato mora neka vrsta sigurnosti da postoji. U Slovačkoj imate i depozit, opciju gde su vam zarobljene pare, napominje članica radne grupe Samostalnog sindikata. NJihove primedbe odnose se i na novčane kazne, a Petač ističe da su zahtevali da one budu ako ne veće, onda makar iste kao novčane kazne koje su predviđene Zakonom o radu.

– Osim toga, jedna od primedbi odnosi se i na to što je kada radniku nije isplaćena zarada zakonom predviđena supsidijarna odgovornost, a mi smo tražili da bude solidarna odgovornost i agencije i poslodavca. Oni su zakonom predvideli da radnik može da tuži agenciju i ako ne uspe, tek onda da tuži poslodavca. Mi insistiramo da to bude solidarna odgovornost, odnosno da radnik može u isto vreme da tuži i poslodavca i agenciju pa da se naplati od onoga ko ima para, napominje Petač. Sindikat će naravno insistirati i na tome da se svakom radniku prema ovom zakonu omogući sindikalno organizovanje, odnosno da mogu da budu članovi sindikata bilo u agenciji ili kod poslodavca.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković kaže za Danas da očekuje da će argumenti sindikata biti uvaženi i uključeni u konačnu verziju jer će se samo tako „poboljšati status radnika“.

– Očekujemo da Ministarstvo rada pozove ponovo sve socijalne partnere, ali očekujemo i da neće da staje na stranu sveta kapitala. Sa ovim našim primedbama mi samo omogućavamo da tržište rada bude fleksibilno, a da radnici budu zaštićeni u isto vreme, napominje Vuković. Ukoliko zakon ne bude urađen kako treba, to bi, kako kaže, moglo dodatno da utiče na to da ljudi odlaze iz Srbije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari