Radnici PKB blokirali saobraćaj u Beogradu, traže nadoknadu za akcije u Predsedništvu Srbije

Njima su predstavnici Vlade Srbije u decembru prošle godine ponudili mogućnost sudskog poravnanja, ali do sada obećanje nisu ispunili.

Udruženje 3.000 penzionera i bivših radnika PKB je dodatno uznemirilo to što je 13. februara peti put odloženo pripremno ročište po tužbi za isplatu te nadokanade koju su pokrenuli prošle godine.

Advokat Udruženja Saša Gemaljević za Betu je rekao da je u decembru sudsko poravnanje najpre inicirao šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović, a zatim su predstavnici Udruženja razgovarali i sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom privrede Goranom Kneževićem. Oni su rekli da je radnicima učinjena nepravda i da bi trebalo napraviti sudsko poravnanje, ali to do sada nije realizovano.

„Pretpostavljam da su samo hteli da umire te ljude jer 80 odsto njih su pristalice SNS i tako kupe vreme do izbora“, rekao je Gemaljević.

Gemaljević je rekao da je ročište odloženo „bespotrebno i neosnovano da bi se državno pravobranilaštvo pismeno izjasnilo o predloženim svedocima i okolnostima na koje trebalo da se izjasni još 6. sptembra 2019. godine“.

Dodao je da je za svedoke predložio tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, kao i Rajka Mandića, direktora tog preduzeća 2009. godine kada je donet sporni zaključak vlade na osnovu koga su isključili radnike iz prava na akcije.

Kao svedoci predloženi su i potpisnik tog zaključka, potpredsednik tadašnje Vlade Srbije Ivica Dačić, kao i aktuelni ministar privrede Goran Knežević i državni sekretar Dragan Stevanović koji je potpisao jedan od ugovora o privatizaciji PKB-a jer je otudjen samo deo imovine te firme.

Privatizacijom i potpisivanjem kupoprodajnog ugovora sa Al Dahrom kao prodavac se, prema rečima Gemaljevića, pojavio sam PKB, a izostala je država Srbija zbog čega ugovor nije validan.

On je rekao da je za svedoka predložio i predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je 2015. godine bio premijer kada je donet zaključak da državno pravobranilaštvo ne pokreće upravne sporove protiv drugostepenih odluka Ministarstva gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kojima je PKB uknjižen kao privatni vlasnik imovine, a do tada je PKB imao pravo korišćenja imovine, a vlasnik je bila država Srbija.

„Na taj način je trasiran put za buduću privatizaciju PKB“, rekao je Gemaljević koji je za svedoka predložio i Vojina Lazarevića, odgovorno lice u Al Dahri kako bi objasnio da li je isplaćena celokupna kupoprodajna cena i kome je novac uplaćen, obzirom na informaciju da je usmeren u budžet Srbije, iako nije potpisnik ugovora“, rekao je Gemaljević.

Za svedoka je, kako je rekao, predložio i bivšeg direktora PKB Momčila Jokovića da objasni pod kojim je okolnostima obavljena privatizacija i kome je dat novac, kao i Milana Veljovića, potpisnika sporazuma kojim je celokupni društveni kapital 2009. godine prešao u državni, a po tadašnjem Zakonu o privatizaciji trebalo je odvojiti 15 odsto za akcije radnicima.

Gemaljević je rekao da je za svedoka predložio i bivšeg direktora Republičke direkcije za imovinu Srbije Bratislava Pejkovića da na sudu objasni zašto nije izdvojeno radnicima 15 odsto kapitala kada je društveni kapital prevodjen u državni.

Poljoprivredna korporacija Beograd (PKB) privatizovana je prema objašnjenju Ministarstva privrede po modelu prodaje dela imovine i kapitala u vlasništvu Srbije i Akcionarskog fonda u zavisnim društvima Eko-lab, PKB Agroekonomik. Prodati deo firme čini oko 17.000 hektara zemlje, stočni fond od preko 17.000 grla stoke, poljoprivredne mašine i druga oprema za oko 122 miliona evra.

Ministar privrede Goran Кnežević i predstavnici Državnog prvobranilaštva juče su saopštili da zahtev uduženja penzionera PKB-a „nema pravnog osnova i da poravnanje moraju da potraže na sudu“, kao i da je „zahtev o vansudskom poravnanju bivših radnika PКB-a zasnovan na ugovoru koji je 2009. godine potpisao bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas sa Republikom Srbijom o prenosu kapitala na Grad Beograd, čime je bivša gradska vlast direktno oduzela zaposlenima pravo na besplatne akcije“.