Radnici raspolažu kapitalom od oko 325 milijardi evra

To znači da je vlasnički udeo radnika, čak i u najvećim evropskim kompanijama, značajan, a u brojnim slučajevima je strateški, ili čak kontrolni. Istovremeno je od 2009. godine vrednost imovine zaposlenih udvostručena, na 42.000 evra po osobi, ili 23.000 evra ako se isključe izvršni direktori. Novi godišnji izveštaj EFES o vlasničkom udelu zaposlenih baziran je na istraživanju koje je obuhvatilo 2.335 evropskih listiranih kompanija značajne veličine. Tržišna kapitalizacija tih kompanije u 2016. godini bila je 10.147 milijardi evra, ili 99 odsto ukupne evropske tržišne kapitalizacije dok je njihov udeo u zaposlenosti 95 odsto.

Rezultati istraživanja ukazuju na to da je vlasnički udeo radnika „značajan“ u 1.220, ili u 52 odsto, firmi, „strateški“ je u 464 ili 20 odsto, a „kontrolni“ u 266, ili u 11 odsto, kompanija navodi se u izveštaju Udruženja. „Vestalpine je svakako jedna od najznačajnijih kompanija u Evropi kada je reč o vlasničkom udelu zaposlenih i učešću u korporativnom upravljanju“, istakao je generalni sekretar Udruženja Mark Matje.

Kako se navodi, vlasnički udeo zaposlenih u austrijskoj čeličani Vestalpine sa 48.000 radnika bio je 2016. godine 14,5 odsto (721 milion evra), u francuskom proizvođaču građevinskog materijala Sen-Goben, sa 170.000 zaposlenih, vlasnički udeo je iznosio 8,1 odsto (1,78 milijardi evra), u švedskoj kompaniji Svenska Handelsbanken, sa 12.000 zaposlenih, 10,3 odsto (2,08 milijardi), a u nemačkom Simensu, sa 348.000 radnika, registrovan je vlasnički udeo zaposlenih od 3,1 odsto, ili 2,5 milijardi evra. U većini tih kompanija vlasništvo zaposlenih je rezultat planova čije su zajedničke karakteristike da su za sve zaposlene, na dobrovoljnoj osnovi, uz cene sa popustom i fiskalne podsticaje, u ponudi na godišnjem nivou. Zajednička je i potreba da se kompanije izbore sa različitim zakonima i poreskim propisima koji se primenjuju u članicama Evropske unije.

Predstavljanje i učestvovanje u upravi korporacija još je komplikovanije i uglavnom je prisutno u državama u kojima je predviđeno zakonom. Kako se navodi u izveštaju, neke evropske države opredelile su se za snažnije politike podsticaja, povećanje vlasničkog udela zaposlenih i dugoročnu štednju kao investiciju u budućnost.

Velika Britanija, Austrija i Norveška odlučile su da udvostruče fiskalne podsticaje za vlasnički udeo zaposlenih jer to vide kao ključni faktor oporavka. Sličan stav dele i Španija, Danska, Rumunija i Poljska. Druge zemlje su pak izabrale smanjenje javne potrošnje i podršku potrošnji domaćinstava dok su žrtvovane inicijative za dugoročnu štednju i vlasnički udeli zaposlenih (Francuska, Grčka, Holandija). Nemačka, pak, i dalje nije zainteresovana da promoviše rast udela vlasništva radnika u kompanijama.