ilustracija Foto: Pixabay/skeezeU trenutnoj krizi do koje je došlo usled pandemije virusa korona, neophodno je brzo pružiti informacije kreatorima politika kako bi se omogućilo vreme da procene efekte na raspodelu dohodaka u 2020. godini, navodi se u Eurostatovom izveštaju.
Ovaj članak predstavlja prve eksperimentalne rezultate koji povezuju uticaj virusa korona na tržište rada i kategorije radnika koje su najviše pogođene u pogledu njihovih prihoda.
Generalno, rizik od suočavanja sa gubitkom dohotka i dubljim siromaštvom veoma varira među starosnim grupama, ekonomskim sektorima i zemljama.
Na tržištima rada, privremena otpuštanja (uključujući smanjeno radno vreme) uticala su na milione radnika, dok je rizik od gubitka posla bio ograničeniji jer je ublažen kratkoročnim šemama podrške.
Najveći rizik od privremenog otpuštanja utvrđen je u ugostiteljskom i sektoru prehrane. U međuvremenu, rizik od gubitka posla bio je najveći za privremene radnike, mlade zaposlene (u rasponu od 16 do 24 godine) i u oblasti niskokvalifikovanih zanimanja.
Oni koji spadaju u kategoriju zaposlenih sa niskim primanjima, uključujući one ispod praga rizika od siromaštva, imaju veću verovatnoću da će biti privremeno otpušteni ili da će izgubiti posao.
Mladi, niskokvalifikovani i radnici u sektoru smeštaja i prehrane često su prezastupljeni u grupama sa niskim primanjima u mnogim zemljama, pa su stoga i u većem riziku.
Situacija se razlikuje od zemlje do zemlje
Socijalne i ekonomske posledice pandemije variraju od zemlje do zemlje. Posledice po radnu snagu naročito su veće u Španiji, Italiji, na Kipru, u Irskoj i Grčkoj.
Štaviše, uticaj pandemije virusa korona na radnike ima tendenciju da bude krajnje nejednak, te su ugrožene kategorije radnika najviše pogođene.
Na primer, verovatnoća da će izgubiti posao je dva do tri puta veća za one koji imaju niska primanja u Španiji, Irskoj, Italiji ili Portugaliji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
