Radnici smederevske fabrike železničkih vozila Želvoz u restrukturiranju juče su nastavili blokadu mosta na Dunavu koji spaja centralnu Srbiju s Vojvodinom. Štrajkači, koji su poslednju platu primili za april, preko mosta puštaju samo pešake i vozila sa malom decom ili bolesnima.


Kako je izjavio glavni poverenik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata u Želvozu Dragan Milijašević, štrajkači neće prekinuti blokadu pre razgovora sa predstavnicima vlade. Sa obe strane mosta juče su bile formirane dugačke kolone kamiona.

Milijašević je s nekoliko saradnika juče ujutro bio na razgovoru kod gradonačelnice Smedereva Jasne Avramović, koja je radnicima sugerisala da „pokažu dobru volju“ i da se povuku s mosta, posle čega bi, kako je navela, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić došao da razgovara s njima. To je uslov koji je Vučić postavio svim protestantima koji trenutno stoje na srpskim putevima.

Radnici Želvoza, naime, nisu jedini koji ovih dana blokiraju saobraćaj na glavnim putevima i prugama, pošto su istoj taktici pribegli i zaposleni u pribojskom FAP-u. Kako je istakao Milijašević, sindikati dve fabrike su u međusobnom kontaktu. Sindikalci FAP-a potvrdili su Milijaševiću da im je rečeno da je pregovor s Vladom u njihovom slučaju moguć samo posle deblokade pruge.

Milijašević je ocenio da je u Želvozu scenario isti, i rekao da „nema govora“ da se most na Dunavu oslobodi pre pregovora. Radnici FAP-a takođe nisu odstupili od namere da istraju u blokadi uprkos protivljenju lokalnih stanovnika i vrha vlasti.

Posle razgovora s gradonačelnicom, Milijašević je juče pozvan sa saradnicima i na razgovor u policiji u Smederevu.

Radnici Želvoza odlučili su da blokiraju most zbog toga što ne dobijaju plate, što im nisu uplaćeni doprinosi i nemaju overene zdravstvene knjižice. Pre ovakve radikalizacije protesta, zaposleni su pokušali da rešenje svoje situacije pronađu u dogovoru sa rukovodstvom grada Smedereva, ali ti razgovori nisu doneli nikakve rezultate. Želvoz je 2007. godine kupio rumunski konzorcijum Grampet – Remar za 1,15 miliona evra, ali je i ova privatizacija, kao i mnoge druge, kasnije poništena, pošto je 2011. utvrđeno da kupac Želvoza nije ispunjavao obaveze iz ugovora o privatizaciji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari