Brnabić najavljuje vanrednu inspekciju lekarima: Da li zaposleni u Srbiji izbegavaju rad i zloupotrebljavaju bolovanje?

Ipak, premijerka Srbije Ana Brnabić otišla je korak dalje, najavljujući vanredni inspekcijski nadzor pojedinih zdravstvenih ustanova i uvođenje eBolovanja.

Ona je tokom posete Nišu, gradu u kom su, prema njenim rečima radnici najviše odlazili na odsustvo zbog bolesti, rekla da je Ministarstvo zdravlja naložilo vanrednu inspekciju u zdravstvenim ustanovama koje su otvorile najviše bolovanja i izrazila uverenje da će zloupotrebe sprečiti elektronsko dostavljanje doznaka.

„Verujem da će to zaista biti zaštita ljudima koji žele da rade, koji ozbiljno, odgovorno rade i investitorima koji žele da dođu i investiraju u Niš (…) Pod jedan, ako imate takav apsentizam, a u Nišu je bio zaista značajno veći nego u ostatku Srbije, onda ćete imati problem da će investitori početi da odlaze, pa nećemo imati radna mesta. Pod dva, imaćete problem da novi investitori neće dolaziti“, poručila je premijerka.

Prema podacima Eurostata i pisanju Bi-Bi-Sija, Srbija spada među zemlje u kojima zaposleni najmanje odlaze na odsustvo zbog bolesti.

Na to ukazuje i predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić, koja podseća da Srbija spada među zemlje sa najmanjim procentom ljudi koji otvaraju bolovanje.

„Premijerka ima pametnijih obaveza od toga da po Nišu proverava navodno lažna bolovanja. U Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, radnici imaju više dana/sati bolovanja nego što je to slučaj kod nas. Mnogo bi bilo bolje da je Brnabić uvela kontrolu ili pozvala inspekciju da uđe u zdravstvene ustanove, da nam se ne dešava sve ovo što se dešava – da se akušeri ne ophode na ovaj način prema porodiljama, da se na listama čekanja za operacije ne čeka po dve godine. Imali smo slučaj aktiviste iz Lazarevca koji je izgubio život, jer je sa zapušenjem krvnih sudova od 90 odsto ostavljen da mesecima čeka operaciju. Zbog takvog stanja u zdravstvu, ogromnog zagađenja o kom premijerka ne priča, srpski radnik je sve bolesniji. Tako da oni koji idu na bolovanje sigurno idu opravdano. Svi se osećamo loše, neprekidno nam raste pritisak, nije nam dobro, boli nas glava, jer smo pod stalnim stresom“, poručuje Savić.

Ona podvlači da strani investitori iz Srbije ne odlaze zbog bolovanja, jer ga, kako kaže, nema u toj meri, već su u pitanju kompanije koje su „dovlačene“ u Srbiju bez ikakvog kriterijuma i koje su tu došle uz ogromne investicije i novac koji su dobile.

„Niko nije razgovarao sa sindikatima, niti je bilo javne rasprave ko će doći u Srbiju, već je dolazio ko je hteo i stigao, da bi se sa govornica moglo pričati o broju investicija. Čim nestane para, navodni investitori kupe svoje mašine i odlaze u neke druge zemlje, gde će im dati iste uslove. To je razlog odlaska, a ne bolovanja srpskih radnika“, ukazuje Savić.

Da smanjenju odsustva neće doprineti vanredni inspekcijski nadzor mišljenja je koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić, koji tvrdi da ljudi sa niskim primanjima moraju naći način da imaju dovoljno novca za svoje porodice i sebe.

„U Srbiji se ne zna u kojoj meri smo industrijska, a u kojoj poljoprivredna zemlja. Činjenica je da velikom broju ljudi kada pređu u grad nije dovoljna zarada koju dobijaju u kompanijama, pa veliki broj odlazi na selo, posebno ko ima starije roditelje koji nisu u stanju da obrađuju zemlju i obavljaju sezonske radove. Za jug Srbije je već poznato da je bilo problema, jer je u sezoni i do 20 odsto ljudi odlazilo na bolovanje. Naravno, bilo je i slučajeva da su zaposleni čašćavali lekare da im odobre bolovanje, i to nije nova vest. Teško da će to kontrolama moći da se redukuje. Sa druge strane, pitanje je i za same poslodavace koga zapošljavaju. Ako su to ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, može se očekivati da se takve stvari dešavaju“, poručuje naš sagovornik.

S tim u vezi, kaže Rajić, ako Srbija dovodi investitore kod kojih će ljudi raditi za 400 do 600 evra uz svu inflaciju, ne može se očekivati produktivan rad.

„Stalno govorimo da osnovna koncepcija privrede treba da bude privreda na visokoj dodatoj vrednosti, da politika zemlje treba da bude takva da razvija domaća mala i srednja preduzeća, jer ona ne dolaze tu zbog kratkoročnog interesa i zainteresovana su da omoguće zaposlenima bolje uslove rada. Ima dosta firmi po Vojvodini koje ne samo da su značajno povećale zarade zaposlenima, već im učestvuju u kreditima za stan, kola, finansiraju letovanja njima i njihovoj porodici, kako bi zadržale zaposlene, jer su im potrebni. Dok sa druge strane na jugu imamo ljude koji rade za tako niske plate. Srbija sve više liči na koloniju u kojoj imamo kineske kompanije koje dolaze i donose uslove rada koji nisu zadovoljavajući. Posledično, sve im je teže da pronađu radnu snagu, jer isti ti ljudi kada sa juga odu u Zapadnu Evropu, dobijaju platu koja je do sedam puta veća“, zaključuje Danasov sagovornik.

Sličnog viđenja je i počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, koji naglašava da je odnos poslodavca i zaposlenog ključan za izbegavanje zloupotreba ove vrste.

„Evidentno je da u određenim periodima godine u pojedinim firmama dođe do „epidemije“ bolovanja. U nekim krajevima se to vezivalo za sezonu poljoprivrednih radova, ali je čudno da ljudi u periodu zime povećano idu na bolovanje. U mojim firmama nije bilo lažnih bolovanja, već ako je nekome potreban slobodan dan, to mu odobrim, vodi se kao da je na poslu, ili bude neplaćeno. Kod pravih odnosa između poslodavca i zaposlenog u pogledu zarada, poštovanja, vremena provedenog na poslu, može se napraviti da obe strane budu zadovoljne“, priča Atanacković.

Ipak on uočava da „nije lako ni lekarima“, posebno, kako kaže, ako pacijent prijavi oboljenje koje zahteva specijalistu. Takođe, Atanacković dodaje da je sada takvo vreme da nema suviše zaposlenih, već samo onoliko koliko je potrebno za obavljanje posla.

„Ako veliki procenat u istom trenutku ode na bolovanje, dovodi se u opasnost sam proces rada, a oni koji nisu na bolovanju bivaju dosta opterećeniji. Sa druge strane, nisu retki ni slučajevi da ljudi dobiju dve nedelje bolovanja, ali se oni ranije vrate na posao čim im bude bolje“, zaključuje naš sagovornik.

Podećamo, početkom okrobra prošle godine, na inicijativu Ministarstva zdravlja, Vlada Srbije usvojila je predlog da se bolovanje koje može pisati izabrani lekar skrati sa dva na mesec dana.

Takođe, povodom izjava premijerke Brnabić od 19. februara, oglasila se politička platforma „Solidarnost“, koja je podvukla da vanredna kontrola rada lekara u Nišu izaziva „ozbiljne implikacije na garantovana prava radnika“.

Premijerki su se na povećanje broja bolovanja požalile firme iz Niša, među kojima su Leoni, Cumtobel, Džonson elektrik i IMI i Vladi dostavile liste zdravstvenih ustanova iz kojih im stiže najveći broj doznaka.