Radnicima u javnom sektoru možda dva odsto povišice

On je ocenio da će se više znati u naredne dve nedelje, do kraja misije Fonda, kada će se znati i kako će izgledati budžet, pa i plate koje su jedan od najvećih budžetskih izdataka.

Kako će izgledati ekonomija naredne godine teško je reći pošto nije baš jasno ni kako će biti u ovoj, iako je ostalo samo tri meseca do kraja. U svakom slučaju, tradicionalno budžetski konzervativni Fiskalni savet u razgovorima sa ministrom ocenio je prihvatljivim povećanje plata u visini inflacije i pozvao na opreznost kod pravljenja budžeta s obzirom na sve neizvesnosti.

S obzirom da od predstavnika države nisu stigla nikakva preciznija obećanja, za razliku od prethodnih godina, moguće je da, kao i kod penzija koje su povećane u skladu sa švajcarskim modelom što su takođe podržali stručnjaci, i kod povećanja plata bude slično. Povećanje u visini inflacije, koja se očekuje da bude oko dva odsto, značilo bi faktički samo čuvanje kupovne moći plata u javnom sektoru, ali ne i njeno povećanje.

Ivan Nikolić, direktor istraživanja i razvoja Ekonomskog instituta i urednik Makroekonomskih analiza i trendova, takođe poziva na oprez kod obećanja plata.

„Ova godina napravila je veliku rupu u budžetu što je dovelo do rasta javnog duga. Ako je cilj da se sledeće godine počne povratak javnog duga na pretkrizni nivo, onda je prostor za povećanje plata jako mali. S druge strane ako bi cilj bio da se podstiču potrošnja i rast i još više onda se može očekivati veće povećanje plata na uštrb štednje. Možda je moguće povećanja plata u javnom sektoru, ali ja bih bio oprezan jer će to zavisiti od oporavka sledeće godine. Lako je napraviti rebalans budžeta i podeliti veće plate ako sve bude u redu. Mi dobro stojimo ekonomski, ali ne treba olako obećavati previsok rast plata javnom sektoru“, poručuje Nikolić dodajući da je rast plata u nivou inflacije korektan predlog.

Koliko će država moći para da izdvoji za plate zavisi od toga kako će se ekonomija oporavljati naredne godine, ali i kako će na kraju izgledati ova, korona godina. Nikolić ocenjuje da trendovi industrijske proizvodnje u periodu od juna do avgusta, kao i rast poljoprivrede i oporavak građevinarstva i trgovine na malo ukazuju da bi ekonomska aktivnost mogla biti na nivou prošlogodišnje.

„Ako se nastavi ovako otprilike bi trebalo da budemo oko BDP-a iz prošle godine. Oblasti sa najvećim udelom u BDP stabilno rastu. Što se tiče projekcije pada od 3,5 odsto koji je dala EBRD, treba baš biti pesimističan i očekivati novi talas epidemije zbog kog bi morala da se zatvara ekonomija da bi se to i desilo. Naša situacija je bolja od očekivane i oporavak industrije iznenađujući i glavni razlog je to što prethodni enorman priliv stranih direktnih investicija daje efekte“, ocenjuje Nikolić.

Neto plate u javnom sektoru su u prvih sedam meseci ove godine iznosile u proseku 67.422 dinara što je za 11 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. U privatnom sektoru, pak, neto plate su povećane za devet odsto na 55.167 dinara. Dakle, plate u javnom sektoru su rasle brže nego u privatnom, a pri tome su i 12 odsto veće. Ekonomista Danilo Šuković ističe da je za političare uvek popularno i da im diže rejting da govore o povećanju plata i penzija, ali da to ima i drugu stranu medalje.

„Plate u javnom sektoru su znatno veće nego u privatnom i to onda podstiče ljude da traže posao kod države. I izveštaj Evropske komisije pokazuje da naš privatni sektor zaostaje i da je država glavni igrač u ekonomiji. To ne vodi slobodnoj privredi, pa ni slobodnom društvu i dugoročno nepovoljno deluje na rast i standard. Da BDP raste i da su plate u privatnom sektoru više onda bi bilo u redu povećavati plate u javnom sektoru, ali ovako kad je suprotno, onda je to i štetno“, smatra Šuković.

Pomoć od 100 evra najgora kovid mera

Da li je mera podele 100 evra svakom punoletnom građaninu dovela do značajnog smanjenja nejednakosti kao što se tvrdi u izveštaju MOR i EBRD ili je efekat te mere značajno manji, a s druge strane bi sa manje novca mogli da se ostvare bolji efekti kao što tvrdi Fiskalni savet verovatno će biti predmet detaljnih analiza i naučnih radova. Ivan Nikolić ne misli da je bilo moguće pravednije podeliti taj novac u okolnostima kakve su bile, sa velikom pretnjom po zdravlje građana i kada 60 odsto ekonomije stoji.

„Od svih mera vlade jedino kod te ima prostora za kritiku, sada kada znamo kako stoji ekonomija. Ja mislim da je taj novac mogao da se usmeri u infrastrukturu ili gradnju bolnice, ali ne mislim da je moglo pravednije da se raspodeli. To je lepo u teoriji, ali već deset-petnaest godina se govori o socijalnim kartama pa se ne implementiraju. Kod nas ljudi upisuju decu u vrtiće sa subvencijom, a dolaze po njih džipovima. Da je nekom novac dat, a nekom ne, otvorio bi se moralni hazard da neko ko navodno nema nikakve prihode, a bogat je dobije 100 evra, a neko sa prosečnim prihodima, a bez imovine ne dobije pomoć“, ističe Nikolić.

Danilo Šuković smatra da je ekonomska nejednakost kod nas veoma velika i da je tih 100 evra kap u moru.

„Sve druge mere države bile su bolje, ali ovih 100 evra je promašaj. Sa milion penzionera sa penzijom manjom od 25.000 dinara, a stotinama hiljada radnika sa platom manjom od minimalca plus oni koji uopšte ne rade, taj novac je mogao bolje da se iskoristi. Jeste da je to podstaklo potrošnju, ali trebalo je pomoć davati sirotinji i tako bi se više i smanjila nejednakost“, napominje Šuković dodajući da su je naša država pokušala da kopira ideju univerzalnog osnovnog dohotka koje su sprovele neke razvijene zemlje. Potpuno drugi problem je prema njegovim rečima što su kod nas finansijski tokovi netransparentni, što se o socijalnim kartama priča godinama, a ne uvode se i što se ne zna ko je siromašan, a ko nije.