Foto:SDSProdaja evroobveznica Srbije po kamatnoj stopi od 1,92 odsto prihvatljiva je ako se posmatraju troškovi kamata, ali brine dinamika rasta javnog duga, rekao je danas profesor fakulteta FEFA u Beogradu Goran Radosavljević.
„Javni dug konstantno raste d 2009. godine i to me više zabrinjava nego njegov procenat učešća u bruto domaćem proizvodu (BDP)“, rekao je Radosavljević za Betu.
Država Srbija prodala je juče na međunarodnom tržištu kapitala evroobveznice u vrednosti jedne milijarde evra po stopi prinosa od 1,920 odsto i kuponskoj stopi od 1,65 odsto sa rokom dospeća od 12 godina.
Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je da će novac biti iskorišćen za vraćanje nekih starih skupih dugova i naveo da u septembru ove godine dospeva 700 miliona dolara duga čija je kamatna stopa 7,25 odsto. Javni dug je juče iznosio 52,9 odsto BDP-a.
Radosavljević je rekao da su sada kamate niske jer novca ima u „izobilju“ pa su i kamate niske, ali da visina duga nije „lagodna“, jer je BDP Srbije „tanak“.
„BDP Srbije je manji nego što je hrvatski, a Hrvatska ima dva puta manje stanovnika“, rekao je Radosavljević.
Dodao je da je BDP Srbije skoro kao neke lokalne samouprave u Nemačkoj i da procenat duga u odnosu na BDP može da bude varljiv.
Ako se, kako je rekao, javni dug Srbije posmatra po glavi stanovnika gde su prosečne plate oko 500 evra, on iznosi oko 4.000 evra.
Srbija će, kako je rekao, ove godine morati još da se zadužuje, najmanje dve milijarde evra jer je predvidjeni deficit u budžetu tri odsto, oko 1,5 milijardi.
Javni dug će, prema njegovim rečima, zavisiti i od toga da li će se ostvariti rast BDP od šest odsto koliko je projektovan, a to će zavisiti izmedju ostalog i od razvoja pandemije, a u slučaju da bude manji biće neophodno dodatno zaduženje.
On je podsetio da je država novim merama u ovoj godini predvidela pomoć gradjanima i privredi koja nije bila projektovana u budžetu i da će se visina tih obaveza znati tek kada se preduzeća izjasne da li će je uopšte zatražiti zbog uslovljavanja da ne smeju otpustiti više od deset odsto radnika u odnosu na ukupan broj.
Radosavljević je istakao da je najveći problem to što su kapaciteti države za vraćanje duga „skromni“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
