Radosavljević: Rebalansom budžeta povećava se zaduživanje za još 2,5 milijardi evra

Radosavljević je agenciji Beta kazao da će deficit u državnoj kasi sa tri odsto porasti na oko sedam do osam odsto, što javne finansije može da dovede u zonu rizika.

„U budžetu za ovu godinu bio je predviđen deficit od oko 180 milijardi dinara, a zbog najavljenih povećanih izdataka za pomoć privredi i građanima biće povećan na preko 500 milijardi dinara, što stvara manjak u državnoj kasi od oko sedam-osam odsto“, rekao je Radosavljević.

Dodao je da je u 2021. godini predviđen rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) šest odsto, ali da će biti „veliki izazov da se dostigne ta stopa“.

Ukupni javni dug će sa novim zaduženjem od oko četiri milijarde evra, prema njegovim rečima, biti povećan na preko 30 milijardi evra ili blizu 70 odsto BDP-a, što dovodi javne finansije Srbije „u rizik“.

Radosavljević je rekao da podržava mere pomoći države privredi koje su prošle godine bile neselektivne, ali da su ove godine one bile malo bolje usmerene na sektore koji su najugroženiji zbog pandemije.

„U 2020. godini u vidu pomoći privredi i građanima dato je šest milijardi evra da bi se sprečio pad BDP od jednu milijardu evra. To je izuzetno neefikasna pomoć“, rekao je Radosavljević.

Da je finansijska podrška privredi i građanima u 2020. godini, prema njegovim rečima, bila selektivnija sačuvao bi se deo novca u budžetu za ovu godinu.

Radosavljević je rekao da je prošle godine svim punoletnim građanima iz populističkih razloga podeljeno oko 600 miliona evra, a ove će biti isplaćeno oko 350 miliona evra, ne računajući pomoć penzionerima.

Ocenio je da se povećanjem kapitalnih investicija povećava rast BDP-a, ali da u kriznim vremenima ta ulaganja treba usmeriti tamo gde brže donose efekte.

On je upozorio da će novim zaduženjem javi dug preći 30 milijardi evra, što će biti najveće, istorijsko zaduženje i da se od 2009. godine ubrzava dinamika rasta javnog duga.

„Pad od jedan-dva odsto BDP-a u krizi može da dovede Srbiju u rizik od dužničke krize“, rekao je Radosavljević i dodao da Srbija spada u zemlje sa lošijom strukturom BDP-a, zasnovanom pre svega na sektorima sa niskom dodatom vrednošću.

Istakao je da treba biti obazriv jer Srbija tim tempom ide polako ka visokom nivou javnog duga, a da, kada javni dug, na primer, pređe 100 odsto BDP-a, međunarodne finansijske institucije mogu da prestanu da daju pozajmice, pa zato novac iz budžeta treba racionalno trošiti.

Taj novac, kako je dodao Radosavljević, treba usmeriti ka najugroženijima i tamo gde će efekat na rast ekonomske aktivnosti biti najbrži.