Radosavljević: Srbija ima veći dohodak samo od Albanije

Radosavljević je u intervjuu za Novi magazin kazao da je prosečan bruto domaći proizvod po glavi stanovnika meren paritetom kupovne moći, u Srbiji u periodu 2013- 2020. bio oko 12 odsto niži od proseka regiona, dok je njegov rast u istom razdoblju bio jedan od najnižih u regionu.

„Poređenja radi, od 2001. do 2012 prosečan dohodak, kao i njegov rast, bio je na nivou regiona. Dok smo u periodu 2001-2012. držali korak s regionom, od 2013. do 2020. Srbija postepeno zaostaje za zemljama regiona. U prethodnih deset godina bolje ekonomske performanse, tj. brži rast prosečnog dohotka stanovništva, od Srbije su imale Rumunija – gotovo dva puta brži rast – Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora i Makedonija“, naveo je Radosavljević.

Dodao je da su sporije rasle samo ekonomije Hrvatske i Albanije.

„Ako pri tome imamo u vidu da je dohodak u Hrvatskoj gotovo 60 odsto veći nego u Srbiji, dolazimo do zaključka da je ekonomski jedino lošiju dinamiku rasta od Srbije u prethodnih deset godina imala Albanija“, istakao je profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

Po njegovim rečima, Srbija je od 2012. povećala svoj prosečan dohodak u odnosu na prosek u Evropskoj uniji (EU) za tri procentna poena, što je posle Albanije najslabiji rezultat u regionu.

„Rumunija je, na primer, u istom periodu povećala prosečan dohodak za 18 procentnih poena. Prosečan dohodak u Rumuniji je 2012. bio na 54 odsto proseka EU, a u 2020. je porastao na 72 odsto proseka EU. Srbija je tek na 43 odsto proseka EU dohotka. Dakle, ponovo smo na začelju Evrope i regiona“, kazao je Radosavljević.

Rekao je da je Srbija daleko od toga da bude „ekonomski tigar regiona“, iako vlast na sve načine pokušava da prikaže Srbiju kao zemlju s brzim i visokim rastom i pri tome ne bira sredstva.

„Raspodela bez smislenih ekonomskih kriterijuma milijardi evra budžetskih para u prethodne dve godine, veliki rast zaduženja praćen netransparentnim trošenjem tih para, te ogromne subvencije za otvaranje radnih mesta, imaju cilj da se ekonomska situacija prikaže boljom nego što jeste“, naglasio je profesor Goran Radosavljević.