Radosavljević: Vučić je prihvatio princip ‘dve hiljade za gospođu’ i potrošio 1,9 milijardi evra

Radosavljević je za agenciju Beta precizirao da je Vlada Srbije od marta 2020. godine do danas iz budžeta potrošila oko 1,4 milijarde evra za jednokratnu pomoć različitim kategorijama građana.

„Na ovo treba dodati i oko 100 miliona evra pomoći mladima čija je raspodela u toku, 100 miliona evra, koji su najavljeni od predsednika ‘ako pobede u aprilu na izborima’ i oko 300 miliona evra najavljene pomoći penzionerima. Sve to nas dovodi na, verovatno ne konačnu, cifru od 1,9 milijardi evra“, istakao je profesor.

Dodao je da ta sredstva nisu bila unapred planirana budžetom.

„Ona su gotovo uvek bila najavljena na konferencijama za medije od strane predsednika Srbije koji nema nikakva Ustavna ovlašćenja da se tom temom uopšte bavi, a tek onda bi se kroz rebalans budžeta ta sredstva predvidela Zakonom o budžetu. Često je ta dinamika bila takva da se Zakon koji je usvojen pre mesec ili dva, menja, jer je predsednik naprasno dobio novu ideju. Uostalom, ko je kriv Narodnoj skupštini kad usvaja Zakon o budžetu pre nego što predsedniku stignu sva istraživanja javnog mnjenja. Možda je racionalnije da se ubuduće taj zakon ostavi otvoren, pa da se samo na kraju godine sumira šta je sve predsednik ‘podelio’ građanima“, naveo je Radosavljević.

Po njegovim rečima, taj novac ne samo da nije bio planiran Zakonom o budžetu, već ga nismo ni imali.

„Morali smo dodatno da se zadužimo kako ne bi ispalo da predsednik obmanjuje građane. Dakle, za ovih 1,9 milijardi evra smo morali dodatno da se zadužimo i taj dug ćemo vraćati s kamatom. Ako pretpostavimo da je prosečna kamata po kojoj smo se zaduživali od marta 2020. godine do danas oko dva odsto, samo po ovom osnovu građani Srbije će platiti oko 200 miliona evra kamate u narednih pet godina“, objasnio je profesor.

Dodao je da ćemo za svakih 100 evra koje smo „dobili od predsednika“, vratiti oko 110 u narednih pet godina.

„Kad malo bolje razmislim, možda bi ove mere trebalo reklamirati na javnom servisu odmah posle reklama za keš kredite. Cena je ionako približno ista“, kazao je Radosavljević i podsetio da kada je 2017. godine predsednik opštine Jagodina Dragan Marković Palma pred televizijskim kamerama delio pare građanima prema svojoj ličnoj proceni i time poništio i prekršio na desetine zakona, nismo ni slutili da će ovakva politika biti prihvaćena kao primarna tokom pandemije korona virusa.

„Čuvene reči ‘dve hiljade za gospođu’ bile su predmet istovremeno podsmeha i žaljenja. Međutim, izgleda da u siromašnoj zemlji kakva je Srbija, pokazivanje moći na ovaj način uz istovremeno omalovažavanje građana, derogitranje institucija i zakona, prolazi“, rekao je profesor.

Davanjem vanredne jednokratne pomoći svima, naveo je, u dužem roku negativno deluje na institucije koje gube svoju svrhu.

„Zadatak države je, između ostalog, da sistemski preraspodeljuje dohodak od onih koji imaju više (oporezujući ih više) ka onima koji imaju manje (putem socijalne pomoći). Međutim, princip ‘dve hiljade za gospođu’ ruši postulate države blagostanja i uvodi nas u državu autokratije i diktature u kojoj jedan čovek preuzima ulogu institucija“, ocenio je Radosavljević.

Na pitanje Bete, da li davanjem jednokratne pomoći određene kategorije stanovništva stiču utisak da žive bolje, Radosavljević je kazao da je taj utisak trenutan.

„Jer kada se potroše ta sredstva, već sledećeg meseca se vraćamo u realnost. A realnost je rast cena hrane u 2021. godini od preko 12 odsto, rast cene naftnih derivata od skoro 30 odsto u odnosu na kraj 2020. godine i opšti rast cena koji je jedan od najvećih u Evropi. Dakle, ne samo da vam je država to što vam je dala uzela kroz poreze kako bi platila i kamatu i glavnicu duga, jer sredstva koja vam je podelila je pozajmila, već vam je kroz visoku inflaciju dodatno obezvredila to što ste dobili. Mudro, nema šta“, zaključio je profesor Goran Radosavljević.