Institut "Jaroslav Černi" Foto: Siniša ObrenićPosledice privatizacije Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi, koje je u januaru kupila od države kompanija Milenijum tim, osećaće se narednih meseci i godina, rekao je danas u Medija centru advokat Ivan Ninić, prilikom predstavljanja pravnog slučaja “Crna knjiga” koji govori o privatizaciji ovog Instituta.
“Vlada je na inicijativu Ministartsva privrede odlučila da privatizuje Černi, a predsednica Vlade je rekla da će biti transparentna kao i sve druge koje je Vlada radila i to je bio crveni signal da se sprema nešto izrazito koruptivno. Neko je ispod žita dogovarao ovu privatizaciju, jasna je bila namera jedne kompanije da postane vlasnik, a za to vreme direktori Instituta koji su javni funkcioneri postaju budući vlasnici kapitala Instituta, jer formiraju konzorcijum”, rekao je Ninić.
Sve u vezi sa ovom privatizacijom, ističe on, bilo je nejasno, dokumentacija je bila nedostupna i Savetu za borbu protiv korupcije, tako da ne znamo kakve su ponude bile ni Milenijum tima, ni firme koja im je bila konkurent.
“Jedina institucija koja je nešto rekla je Savet za borbu protiv korupcije, dala je preporuke i upozorila, niko više se nije oglasio. Imamo i državno pravobranalaštvo, koje je trebalo da reaguje jer ovde je reč o 92 odsto državnog kapitala koje je prepušteno privatniku”, rekao je Ninić.
Ono na čemu će raditi, kako je rekao, jeste pribavljanje svih dokumenata i dokaza i da se nakon toga svi akteri procesuiraju.
Advokat i predsednik UO RERI Jovan Rajić rekao je da je privatizacioni proces sproveden nezakonito.
“Dva su ešalona odgovornih, Vlada i nadležna ministarstva i nadležna Agencija za borbu protiv korupcije i drugo deo su tužilaštva i pravobranilaštva, ali i ponovo ministarstva koja bi trebalo da preispitaju ugovor i čitav privatizacioni proces”, rekao je Rajić.
On je naglasio da ne mogu oni kao pojedinci ili civilni sektor da urade sve, ali mogu da sugerišu nadležnima šta treba, i da apeluju na njih da rade svoj posao.
“Mi smo svesni da to nije sada, ali jednog dana će neko morati da odgovara za ovo”, napomenuo je Rajić.
Analitičar javnih politika RERI Dragomir Ristanović podsetioje na važnost Jarosslava Černog i tradiciju dugu 75 godina.
“Ne može njegov značaj dovoljno da se apostrofira, nema značajnijeg hidrototehničkog objekta u Srbiji i okruženju. Od osnivanja do danas okuplja vrsne stručnjake, ima ih i danas 250 različitih obrazovnih profila”, rekao je Ristanović i napomenuo da je voda vredan i osetljiv resurs koji je od najvećeg javnog interesa.
Upravljanje tim resursom, kako je rekao, trebalo bi da bude dodeljeno instituciji koja je jaka i stabilna, ali ne može da se zanemari činjenica da postoji privatni investitorski pritisak kojim se insistira na sprovođenju projekata tako da se ne vodi računa o javnom interesu.
Ristanović je pobrojao nekoliko slučajeva u kojima se vidi sprega između privatizacije Instituta Jaroslav Černi i velikih državnih projekata, poput urbanizacija leve obale Dunava u Novom Sadu.
“Ovim projektom najavljenim u martu 2019. područje uz Dunav, 160 hektara ili 320 fubdbalskih terena planirano je za intezivnu urbanizaciju, a preduslov izgradnje bilo je pomeranje odbramenog nasipa za zaštitu od poplave”, rekao je Ristanović.
Studiju je Černi dva puta odbijao, ali je i posle toga ponovo njemu poverena, kada se već znalo da će ući u privatizaciju.
Priča o Černom ne može da se posmatra, kako je naglasio, odvojeno i od teme oko zaštite vodoizvorišta u Beogradu.
“Vratićemo se u 2013. kada je Černi objavio studiju o vodi u Beogradu kojom se drastično transformiše Makiško polje. Uža zona zaštite gubi 600 hektara površine i prelazi u širu zonu, to je 1.200 fudbalskih terena na kojima zabranjena gradnja postaje prostor gde je gradnja uslovno dozvoljena”, naglasio je Ristanović. Zemljište se konvertuje u gradsko građevinsko i time postaje, kako je rekao, meta velikih projekata – izgradnje prve linije metroa i intenzivne urbanizacije.
Ministarstvo privrede u januaru je potpisalo ugovor o prodaji 92 odsto kapitala Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi kompaniji Milenijum tim i konzorcijumu u kojem je sedam direktora tog instituta, po ceni od 2,57 miliona evra.
To je odlučeno nakon otvaranja ponuda za kupovinu u Ministarstvu privrede koje je na osnovu zaključka Vlade od 17. decembra 2020. pokrenulo proces privatizacije u ovoj oblasti vodećeg instituta u zemlji.
Ministarstvo privrede je 1. oktobra objavilo javni poziv za prikupljanje ponuda za prodaju Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi, a rok za to istekao je 5. novembra. Na adresu Ministarstva privrede stigle su dve ponude, dok je zahtev za otkup prodajne dokumentacije podnelo šest pravnih lica.
Za kupovinu se prijavila i lazarevačka firma Bauwesen, dok je Milenijum tim ponudio direktorima Instituta zajedničko učešće u privatizaciji Černog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
