Rasprodaja plodnih oranica i pre ulaska u EU

To je loša vest za nas jer je Srbija jedina država koja će, ukoliko Brisel ne pristane na reviziju dogovora postignutog 2008. godine, svoje zemljište prodavati strancima pre ulaska u EU. Stručnjaci su uvereni da je time otvorena Pandorina kutija i izražavaju, čini se, opravdani strah da će dobro od opšteg značaja prodavati u bescenje stranim investitorima, koji bi za hektar oranica na severu Italije morali da izdvoje oko 50.000 evra, a u Holandiji i Danskoj i do 70.000 evra. Pitanje koja se, nekako logično, nameće glasi da li je realno očekivati reviziju prihvaćenih obaveza koje su rezultat očigledno loše procene da bi Srbija već 2016. godine mogla da postane deo evropske porodice.

– Svi mi koji se bavimo ovom strukom zalažemo se za reviziju tog dogovora, a sudeći prema izjavi Danila Golubovića, državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede, i predstavnici vlasti razmišljaju u tom pravcu i najverovatnije će tražiti da se ta obaveza primenjuje tek osam godina po ulasku Srbije u EU. I mada Brisel nije baš „raspoložen“ za bilo kakve revizije, svi moraju biti svesni činjenica da je Srbija u nepovoljnijoj poziciji u odnosu na druge države, članice EU, s obzirom na to da bi se već 2017. suočila sa kupcima iz Evrope. Treba imati u vidu i to da, pravno gledano, Sporazum ima veću snagu od Ustava, što znači da nam nameće obavezu da promenimo ne samo Zakon o poljoprivrednom zemljištu, već i onaj deo Ustava u kojem se konstatuje da je zabranjena prodaja zemljišta strancima – ističe za Danas Milan Prostran, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

Uz opasku da su Mađari na vreme uvideli da su napravili grešku pa sada država poljoprivrednicima nudi povoljne kredite kako bi od stranaca otkupili prodatu zemlju, Vojislav Malešev, poljoprivrednik iz Kaća, kaže za Danas da naši političari još nisu shvatili da je poljoprivredno zemljište neobnovljivi prirodni resurs koji ne treba prodavati strancima.

– Ako prodamo rudno bogatstvo, izvore vode i poljoprivredno zemljište, onda možemo da pakujemo kofere i da se selimo iz zemlje. Mislim da je i ova priča sa Al Dahrom pokazala svu neozbiljnost pristupa tom prirodnom resursu. Nezvanično kruže priče da investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata kome je, bez tendera, ponuđeno u zakup 25.000 hektara oranica, nije spreman da plati više od 8.000 evra po hektaru. Poređenja radi, mi u Vojvodini jutro zemlje plaćamo 8.000 evra, odnosno oko 13.000 evra po hektaru. Naš hendikep je i to što ne možemo da kupimo veći kompleks oranica, već samo manje parcele, niti možemo da se takmičimo sa nelojalnom konkurencijom, odnosno sa ljudima koji su novac zaradili na ko zna koji način. Uveren sam, takođe, da bi trebalo dati šansu pre svega mladim poljoprivrednicima da dođu do zemlje, jer je srpska poljoprivreda preživela zahvaljujući upravo leđima sinova seljaka – tvrdi Malešev.

Kad je reč o prodaji poljoprivrednog zemljišta, propisi su najrigorozniji u Mađarskoj, koja ne dozvoljava strancima da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta. Slična je praksa i u Poljskoj, koja se izborila za poziciju da 12 godina posle sticanja statusa punopravnog člana EU ne mora da prodaje poljoprivredno zemljište čak ni kupcima sa jedinstvenog privrednog područja EU. Slovenci nisu tražila zabranu prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima, ali su nametnuli niz ograničenja koja otežavaju kupcima koji nisu građani Slovenije da dođu u posed zemljišta. Uprkos tome, nekoliko stotina poseda, uglavnom u brdsko-planinskom području, dobilo je nove vlasnike iz Irske, dok je hektar najkvalitetnijih oranica u Pomurju prodavan po ceni od 25.000 evra. Novoprimljena članica Hrvatska ima na raspolaganju sedam godina da „razmisli“ pod kojim uslovima će strancima ponuditi plodne oranice.

Doduše, i Srbija je postavila neka ograničenja kad je reč o trgovanju zemljištem, s obzirom na to da slobodnom prodajom ne bi bile obuhvaćene oranice u državnom vlasništvu, već samo one u posedu seljaka, kompanija i zadruga. Ali, slaba je to uteha ako se zna da je u privatnom vlasništvu više od 80 odsto od ukupno oko pet miliona hektara obradivih površina. Pred Vladom Srbije je, dakle, još jedan ozbiljan zadatak – treba da se izbori za rešenje koje bi odložilo primenu dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji se odnosi na prodaju zemljišta strancima pre ulaska u EU. Nadu u pozitivan ishod podgreva i činjenica da je mađarski parlament usvojio amandman na Ustav kojim se strancima zabranjuje kupovina poljoprivrednog zemljišta. I ne samo to – čak 87 odsto Mađara, na referendumu se izjasnilo protiv prodaje. Ne hajući mnogo za ne baš blagonaklon stav Brisela u vezi s tim pitanjem.

Važan resurs

– Ja se zalažem za reviziju dogovora, ako ne pre a ono kad krenemo u pregovore o članstvu u EU. Jer, ne sme se nijednog trenutka smetnuti s uma činjenica da se država koja dopusti prodaju resursa automatski suočava i sa gubitkom suvereniteta nad tim delom zemlje. A koliko je ovaj resor važan, govori i podatak da je u trenutku kad su pregovori s Briselom okončani hektar zemljišta u Vojvodini vredeo ne više od 2.000 do 3.000 evra, a danas se cena kreće i do 17.000 evra. Dakle, trebalo bi iskoristiti sve instrumente i argumente, pa i onaj da je u trenutku pregovora izgledalo da će Srbija ući u EU 2016. godine, kako bi se došlo do povoljnijeg rešenja za nas – tvrdi Milan Prostran, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

Glas paora

– Naš zahtev je da se rok za prodaju zemljišta strancima prolongira za deset godina od ulaska Srbije u Evropsku uniju a to vreme iskoristi za stvaranje uslova da domaći poljoprivrednici finansijski ojačaju kako bi mogli, ravnopravno s drugim kupcima, da učestvuju u trgovanju zemljištem. To, između ostalog, znači subvencionisanje kamata na kredite, kao i na investicije, zatim mogućnost kupovine zemljišta na 20 godina sa godišnjom kamatom od dva, a ne od osam odsto koja se sada nudi, ali i bespovratna sredstva jer nije dovoljno samo imati zemljište već ga treba i kvalitetno obraditi – komentariše za Danas Vojislav Malešev, poljoprivrednik iz Kaća.