„Niti imaju logiku niti mogu da doprinesu boljitku“: Stručnjaci o rastu akciza na gorivo u Srbiji

Podsećanja radi, glasovima skupštinske većine usvojene su i izmene i dopune Zakona o akcizama, kojima se povećavaju akcize na derivate nafte, duvanske prerađevine i alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta i to za osam odsto. Ta odluka stupa na snagu 1. oktobra.

Shodno tome, akciza na benzin će biti povećana za 4,63 dinara za litar i iznosiće 62,47 dinara, na dizel zai 4,76 dinara i iznosiće 64,24 dinara, a na tečni naftni gas TNG biće povećane za 3,61 dinar po kilogramu i biće 48,78 dinara po iltru.

Akcize inače nisu jedine dažbine koje država nameće kada je reč o ceni goriva u Srbiji. Tu još spadaju naknade za formiranje obaveznih rezervi 2,60 dinara za benzin i dizel i 1,44 za TNG, za unapređenje energetske efikasnosti 0,15 za benzin i dizel i 0,08 za tečni naftni gas i porez na dodatu vrednost.

Ako se sve to uračuna u maloprodajnoj ceni dizela procenat državnih zahvatanja povećan je sa 47,95 na 49,8 odsto a benzina sa 48,7 odsto na 51,2 odsto.

Nadležni u Srbiji povećanje akcize obrazlažu “homogenizacijom akcizne politike sa standardima Evropske unije i uvećanjem budžetskih prihoda”.

Sa druge strane, ekonomski eksperti smatraju da je povećanje akcize na gorivo u inflatornim uslovima pogrešno jer će usloviti novi rast cena i to u trenutku kada ekonomska kriza već izaziva visoke troškove života.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da neće sve akcize koje su poskupele dovesti do istog efekta na inflaciju, već da će na njeno pospešivanje uticati u najvećoj meri nove dažbine na naftne derivate.

– Druge akcize čiji je iznos povećan neće uticati u značajnijoj meri na inflaciju. Takođe, te mere imaju logiku zašto su donesene, odnosno imaju cilj da dovedu i do određene koristi. Sa druge strane povećanje akciza na gorivo u ovom trenutku niti imaju logiku niti mogu da doprinesu bilo kakvom boljitku. Naprotiv njihovo povećanje može samo da pospeši rast svih drugih cena i to u situaciji kada se protiv inflatornog udara, koji je već prilično jak, treba boriti – navodi naš sagovornik.

Da će se Srbija zbog rasta akciza na gorivo ali i drugih koje je izglasala vladajuća većina u Skupštini Srbije izazvati inflatorni udar mišljenja je i Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku.

– Svako povećanje iznosa akciza neumitno izaziva i rast inflacije. Tako će biti i ovog puta nakon što se Vlada Srbije odlučila za taj svakako pogrešan potez. Umesto da se ide na ukidanje akciza poput onih na struju privreda se opterećuje novim nametima što će da utiče na njeno poslovanje.

Kako ne bi bili na gubitku privrednici će nakon povećanja iznosa akciza biti prinuđeni da poskupe svoje proizvode i usluge, što će izazvati veće cene u maloprodaji. Tako da se sa pravom može konstatovati da je reč o pogrešnoj odluci Vlade Srbije čiji će jedini efekat biti izazivanje novog inflatornog udara – zaključuje naš sagovornik.

Inače, i bez povećanja iznosa akciza cene goriva u Srbiji su već prilično visoke zbog energetske krize nastale usled rata u Ukrajini te je Vlada Srbije prinuđena da određuje maksimalno dozvoljene cene benzina i dizela u maloprodaji na osnovu kretanja cene naftnih derivata na regionalnom tržištu.

Na taj način, cene goriva u Srbiji se praktično ”naduvavaju” jer se ne formiraju na osnovu cene sirove nafte već su parametar cene kotacija (poslednjih cena po kojima se trguje) naftnih derivata na berzi u Đenovi u luci Lavera. Na cene derivata koji se nude u Đenovi dodaju se i troškovi transporta, za benzin 45 dolara po toni, a za evrodizel 64 dolara po toni, zatim kurs dolara prema dinaru.