Rast bankrotstava u CIE – kraj zlatnog doba?

Od 14 zemalja iz regiona devet ih je zabeležilo rast bankrotstava, a pet smanjenje. Nažalost među ovih devet nalazi se i Srbija.

Kako se ocenjuje u analizi Kofasa, u prošloj godini region je dostigao rekordan privredni rast u poslednjih osam godina od 4,5 odsto i očekuje ih blagi pad. Ipak, još nema naznaka recesije uglavnom zbog solidne domaće tražnje, mada u ovoj i 2019. godini makroekonomsko okruženje neće biti na nivou iz 2017. godine. Treba dodati da Srbija u investicionom ciklusu kasni za zemljama CIE tri-četiri godine na šta ukazuje i značajno manji privredni rast prethodnih godina u odnosu na region.

Kofas prognozira da će u 2018. u odnosu na prošlu godinu stopa bankrotstava skočiti za 10,4 odsto, i još za 15,5 odsto u 2019. godini. U 2017. godini najveću stopu bankrotstava zabeležila je Hrvatska čak 40,1 odsto, ali to je posledica usvajanja zakona 2015. godine po kome Nacionalna finansijska agencija (FINA) ima obavezu da otvori stečaj za sve kompanije koje su u blokadi duže od 120 dana. Pre uvođenja zakona oko 14.000 kompanija u Hrvatskoj nije imalo zaposlenih, a dugovale su dve milijarde evra. Usvajanjem ovog zakona sve one su automatski otišle u stečaj. Druga po rastu broja stečaja u 2017. u odnosu na 2016. je Poljska sa 16,4 odsto, zatim Mađarska sa 14,4 odsto, a na četvrtom mestu je Srbija sa 13,4 odsto više otvorenih stečaja u prošloj u odnosu na prethodnu godinu. Kada se meri stopa nesolventnih preduzeća u odnosu na sve registrovane firme u zemlji Srbija ih je u 2017. imala najviše, 4,62 odsto. Značajan udeo ovih firmi u privredi još je imala Mađarska 3,06 odsto i Litvanija (2,83 odsto) dok su u svim ostalim zemljama nesolventna preduzeća činila manje od jedan odsto svih registrovanih firmi. Ono što je pozitivno je što će se prema oceni Kofasa u naredne dve godine u Srbiji smanjivati broj novih stečajeva dok se Poljskoj i baltičkim zemljama predviđa snažan rast firmi u problemima.

Gledajući po sektorima, najveća stopa bankrotstava u prošloj godini desila se u građevinarstvu. Mada je ova oblast privrede beležila visok rast, pre svega zbog javnih investicija veliki broj malih preduzeća nije uspeo da se izbori sa velikom konkurencijom i padom marži, kao ni sa nestašicom radnika. Recimo u Hrvatskoj i Sloveniji 30 odsto stečajeva u prošloj godini se odnosi na građevinske firme. U Mađarskoj 19 odsto, a u Rumuniji to je 15 odsto. Pored toga u analizi se navodi da se tek očekuje rast nesolventnosti građevinskih kompanija.

MAT: Rast industrije manji od očekivanog

Prema podacima Makroekonomskih analiza i trendova u septembru se usporava međugodišnji rast industrijske proizvodnje kao i međugodišnji rast prerađivačke industrije. Ukupna industrijska proizvodnja je u septembru ove godine bila za 1,2 odsto manja nego u istom mesecu prošle godine, što je rast u periodu januar-septembar spustilo na svega 2,7 odsto, dosta ispod rasta BDP-a. Kako se navodi u analizi MAT-a presudni za osetan pad ukupne industrijske proizvodnje i u septembru su bili međusobno povezani pad proizvodnje elektroprivrede za 9,9 odsto i pad proizvodnje rudarstva za 10 odsto. Naime, glavni faktor pada proizvodnje rudarstva je pad eksploatacije uglja za 13,1 odsto zbog smanjene proizvodnje struje.