Rast BDP sedam odsto kad u Srbiji budu živeli Nemci

To je rekao u šaljivom tonu Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, danas na tradicionalnom sastanku predstavnika Srpske asocijacije menadžera (SAM) i ovog nezavisnog regulatornog tela, komentarišući nedavnu izjavu predstavnika Svetske banke kako možemo da imamo deceniju sa godišnjim privrednim rastom od sedam odsto.

„Mi sedam odsto ne možemo da dostignemo i održimo deset godina. To se nije desilo ni u jednoj zemlji Istočne Evrope, neće ni u Srbiji. Kada jedna tako uticajna institucija kao Svetska banka daje nerealna obećanja, to ima reperkusije. Kada se postave nerealni ciljevi koji ne mogu da se ispune, bespotrebno se stvara tenzija“, ocenio je Altiparmakov, podsetivši da je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović predstavio sličan ekonometrijski model prema kome mi imamo potencijal za godišnji rast od pet odsto, što bi bilo vrhunsko ekonomsko i društveno dostignuće.

Recept za postizanje tog rezultata prema Altiparmakovu su kvalitetne institucije i vladavina prava.

„Reforma Poreske uprave i poreske administracije o kojoj se dugo priča, ali malo radi. Državi mora da se plati porez. Druga stvar je reforma katastra. LJudi moraju da znaju šta je čije. Treća stvar je vladavina prava, što znači rad sudova. Privredni rast više nije ekonomsko pitanje već institucionalno. Pri tome nisu problem zakoni. Mi imamo zakone, samo nemamo dovoljno kapaciteta da ih sprovodimo“, ocenio je Altiparmakov.

Ipak, prošlu i dosadašnji deo ove godine karakteriše nekoliko dobrih, jedna loša i jedna potencijalno loša vest. Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, procenjuje da bi i ove godine, ukoliko ne bude šokova, opet mogao biti ostvaren blagi suficit budžeta, ali je istakao kao lošu vest slab privredni rast.

„Naša privreda raste po stopi od tri odsto i sada je to ogoljeno, pošto imamo makroekonomsku stabilnost, niske kamate, povoljno međunarodno okruženje i opet imamo slab rast. Druge zemlje u okruženju imaju četiri-pet odsto. Sada to treba unaprediti“, rekao je Vučković, dodajući da zabrinjava i rastući deficit tekućeg računa i brži rast uvoza od izvoza.

Altiparmakov je napomenuo i da se iz neobjašnjivih razloga zaustavio proces reformi Poreske uprave pošto je država uzela kredit od 50 miliona dolara od Svetske banke.

„Dugi niz godina stručnjaci MMF-a su razrađivali tehnički plan reforme Poreske uprave i njih smo plaćali iz donacija drugih država. Ministar finansija Lazar Krstić je krenuo u sprovođenje plana, pa se sa tim zastalo, pa se opet sad nešto pokrenulo. I sada uzimamo kredit od Svetske banke da bi oni umesto ljudi iz MMF-a radili taj isti posao. Prema biografijama ljudi iz Svetske banke nismo zaključili da su bolji stručnjaci, naprotiv. Sada će samo zbog administracija, što naše što Svetske banke izgubiti dve godine u reformi Poreske uprave. Postavlja se pitanje koliko je zaista čvrsta volja da se Poreska uprava unapredi“, pita se Altiparmakov. Članovi Fiskalnog saveta, kao i predstavnici privrede pozvali su državu da iskoristi prostor u budžetu da smanji opterećenje na zarade, kao podršku privrednom rastu.