Rast cena novogradnje nije zaustavila ni pandemija

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u proseku je kvadrat nove gradnje u Srbiji koštao 166.433 dinara ili 1.415 evra. Međutim, ogromne razlike postoje na tržištu, pa je tako u Tutinu bio najjeftiniji kvadrat – 452 evra, a na beogradskoj opštini Savski venac, pod velikim uticajem cena u Beogradu na vodi, 397.863 dinara ili 3.383 evra.

Po ceni kvadrata nove gradnje ubedljivo prednjače beogradske opštine Savski venac, Stari grad, Novi Beograd i Vračar. Takođe, velika potražnja je dovela i do visokih cena u Novom Sadu i niškim opštinama Crveni krst i Medijana, kao i u turističkim centrima kao što su Vrnjačka Banja i Čajetina (Zlatibor).

Prosečno kvadrat novogradnje u beogradskim gradskim opštinama prošle godine vredeo je 1.975 evra. Na Starom gradu kvadrat stana u novoj gradnji koštao je 2.652 evra, na Novom Beogradu 2.329 evra, a na Vračaru 2.173 evra. Istovremeno u Novom Sadu je kvadrat novogradnje koštao 1.247 evra u proseku, a u Nišu oko 1.000 evra. Novi stanovi u Vrnjačkoj banji su koštali 1.054 evra u proseku po kvadratu, a u Čajetini čak 1.437 evra.

Logika bi nalagala da što je viša cena više će se tražiti manji stanovi. U stvarnosti je drugačije i izgleda da ko ima para za skupe stanove na najtraženijim lokacijama, on stvarno ima para.

Tako dok je prosečna površina stanova u novogradnji u Srbiji 54 kvadrata, stanovi na najskupljim lokacijama su u proseku mnogo veći. Tako su stanovi na Savskom vencu u proseku 72 kvadrata, na Starom gradu 69 kvadratnih metara, Novom Beogradu 64 kvadrata, a Vračaru 68 kvadrata. S druge strane, ako govorimo o Beogradu, na manje popularnim i skupim opštinama prodavali su se i manji stanovi od 50 do 56 kvadratnih metara.

Tržište stanova u Srbiji nekada se razilazi sa ekonomskom stvarnošću, kao na primer prošle godine kada uprkos pandemiji i krizi i padu BDP-a, cene su opet rasle, ali i obim prometa nekretninama. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda ostvaren je rekordan promet od 4,2 milijarde evra, od čega 2,3 milijarde u kupoprodaji stanova.

Prema rečima vlasnice agencije za nekretnine Kaće Lazarević cene teško da će pasti sve dok je ovolika tražnja.

„Deluje kao da su svi krenuli da kupuju stanove. Tražnja prevazilazi ponudu bez obzira na ovoliku gradnju. Novogradnja se najviše traži i to sa garažom, ne pita se za lokaciju. I što je čudno mnogo brže se prodaju skuplji nego jeftiniji. Posebno je u ekspanziji Novi Beograd sa luksuznim stanovima. Sada investitori daju i garancije i kupci sada više znaju i proveravaju kako radi investitor“, objašnjava ona uz napomenu da gradnju ne prati i razvoj infrastrukture, putevi, vodovod, kanalizacija… Garaže su apsolutno preskupe, ukazuje Lazarević ističući da cene idu od 15.000 evra za „klackalicu“, odnosno mesto u malim garažama gde se automobil spušta liftom na mesto, do 30.000 evra za garažno mesto u garaži.

Ona ističe da su cene stare gradnje umerenije i da ili stagniraju ili blago rastu. „ovo pre svega važi za velike stanove, dok su mali stanovi dosta skuplji“, ističe ona.

Prošle godine od marta do kraja maja tržište stanova bilo je skoro zaustavljeno, ali prema rečima Lazarević od sredine godine je naglo krenulo na gore. „Ljudi su shvatili da nemaju gde da ulože novac osim u nekretnine“, zaključuje ona.