Foto: Shutterstock/Photofex_AUTKolika će biti inflacija u 2023. godini? Ovo je verovatno najvažnije pitanje od koga će zavisiti kakvu će monetarnu politiku voditi centralne banke, a samim tim da li će ili neće biti recesije i što je najvažnije šta će biti sa standardom građana.
U Srbiji je godišnja inflacija u novembru iznosila 15,1 odsto, sa naznakama da i u decembru neće biti mnogo veća.
Na nivou cele prošle godine to znači da je prosečna inflacija oko 11,9 odsto. Ovako visoka godišnja prosečna inflacija nije bila još od 2012. godine.
Ministarstvo finansija je pravilo budžet sa pretpostavkom da će prosečan indeks potrošačkih cena u ovoj godini iznositi 11,1 odsto.
U poslednjem Izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije iz novembra prošle godine u osnovnom scenariju centralna banka je projektovala da će prosečna inflacija u ovoj godini iznositi 12,5 odsto.
Prognoza NBS je da će do kraja godine međugodišnja inflacija pasti na oko osam odsto.
Ukoliko bi se ova projekcija NBS ostvarila to bi značilo da će prosečna inflacija u ovoj godini biti veća nego u prošloj.
Ipak poslednje vesti iz velikih svetskih ekonomija ukazuju da se inflacija smiruje.
U Nemačkoj su juče objavljeni podaci o decembarskoj inflaciji koja je pala sa novembarskih 10 na 8,6 odsto. Takođe je u decembru smanjena i inflacija u Francuskoj i Švajcarskoj.
Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova, smatra da će smanjenje inflacije biti znatno brže nego što smo mislili pre samo mesec, dva.
„Glavni okidač rasta cena bili su energenti i sirovine i one su sada vraćene na nivo s početka 2022. godine, pre rata u Ukrajini. Ako ne bude novih lomova, a za sada nema naznaka da će biti, vratiće se inflacija u nove okvire i pre nego što je procenjeno“, ocenjuje on.
Ukoliko bi se ovakvo smanjenje cena nastavilo u januaru i februaru, napominje Nikolić, i monetarne vlasti bi još jednom razmislile o najavljenom podizanju kamatnih stopa.
„Verovatno da bi zaoštravanje bilo zaustavljeno, a ko zna, možda bi se i smanjile kamatne stope, jer ni njima nije u interesu da ekonomije odu u recesiju, a i američka i evropska ekonomija su na ivici recesije“, smatra Nikolić.
Na usporavanje inflacije uticaće pad cena energenata, a pre svega nafte i naftnih derivata i gasa.
Kod nas, s obzirom da je država držala ograničene cene struje i gasa, cene energenata, osim goriva, nisu posebno ni uticale na inflaciju prošle godine, pa će biti manji i efekat njihovog smanjenja na svetskom tržištu. Prvi put su se preslikale na potrošačke cene u septembru, oktobru nakon što je u septembru poskupela struja.
Ipak, usporavanje inflacije ne znači i da će se cene robe i usluga smanjivati.
„Čak i ako pojeftine inputi kao što su naftni derivati, teško da će neko smanjiti cene svojih proizvoda. S druge strane, imamo pad realne tražnje u Evropi s obzirom na to da su plate rasle sporije od inflacije. Kod nas je nešto drugačije, imali smo realan rast plata prošle godine, pre svega zahvaljujući rastu plata u privatnom sektoru“, napominje Nikolić.
On očekuje da će i prosečna i međugodišnja inflacija ove godine biti manja nego 2022. godine.
„Kako se smiruju troškovni pritisci nema više izvora rasta inflacije“, zaključuje on.
I ekonomista Saša Đogović smatra da će u ovoj godini biti niža inflacija nego u prošloj godini, a da će usporavanje započeti od proleća.
„Budžet je projektovan na inflaciji od 11 odsto. Biće dvocifrena, ali to je i dalje visoko i uticaće na životni standard. Nakon inflatornog udara u januaru i februaru usled poskupljenja gasa i struje, kada se iscrpu efekti tih poskupljenja od proleća se može očekivati usporavanje, a zatim od polovine godine povratak u projektovane vrednosti“, napominje Đogović.
U Narodnoj banci kažu za danas da će naredna projekcija NBS biti objavljena u februaru.
„Ono što možemo da kažemo je da se inflacija u periodu od objavljivanja novembarskog Izveštaja o inflaciji do danas uglavnom kreće u skladu sa tadašnjom projekcijom, pri čemu je krajem 2022. bila i nešto niža nego što smo projektovali u novembru. To ukazuje da postoji određena verovatnoća da naredna (februarska) projekcija bude i neznatno niža, ali to ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo u ovom trenutku zbog činjenice da su i dalje prisutni značajni rizici iz međunarodnog okruženja i da je potrebno da detaljno sagledamo očekivano kretanje svih faktora inflacije i iz međunarodnog i domaćeg okruženja“, navodi se u pisanom odgovoru Narodne banke.
Što se ključnih faktora inflacije tiče, kao i prethodne godine, dinamika inflacije će u 2023. najviše biti opredeljena kretanjem cena energenata i hrane pod uticajem sukoba u Ukrajini, efektima zatezanja monetarne politike centralnih banaka i brzinom globalnog privrednog rasta.
„Iako su rizici iz međunarodnog okruženja i dalje izraženi i iako su moguća odstupanja od projekcije u oba smera, i dalje očekujemo da inflacija nakon prvog tromesečja 2023. godine počne da usporava, prvo postepeno, a onda i značajnije u drugoj polovini 2023. godine, i da se nastavi njeno smanjivanje i tokom 2024. godine, kada i očekujemo da se vrati u granice cilja od 3±1,5 odsto“, zaključuju oni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
