Rast duga uz nisku profitabilnost: Analiza finansijskih izveštaja Telekoma iz ugla ekonomskog stručnjaka

Ako posmatramo poslovanje matične kompanije, rezultati ukazuju da se finansijska pozicija pogoršava: poslovni i finansijski rashodi su povećani znatno više od poslovnih prihoda, dok je knjigovodstvena vrednost obaveza povećana za čak 105 milijardi dinara.

Telekom je u 2023. godini ostvario poslovne prihode od 124 milijarde dinara, što je povećanje od 9,3 milijarde u odnosu na prethodnu godinu, dok su poslovni rashodi povećani za 7,6 milijardi, sa 97,5 na 105,2 milijarde. Uz to finansijski rashodi su povećani za 10,1 milijardi dinara, sa 7,8 milijardi dinara na 17,9 milijardi dinara, a gubitak iz finansiranja je povećan za 13,2 milijarde, sa 2,7 milijardi dinara na 15,8 milijardi dinara.

Poseban problem prestavlja značajno povećanje obaveza kompanije: knjigovodstvena vrednost obaveza krajem 2023. godine dostigla je 367 milijardi dinara, dok su krajem 2022. ukupne obaveze bile 262 milijarde, odnosno dugovi su povećani za 105 milijardi za samo godinu dana.

Podaci o poslovnim prihodima ne pružaju pravu sliku, jer je u njih uključena i stavka „prihodi od aktiviranja učinaka i robe“; radi se o računovodstvenom mehanizmu po kome se troškovi širenja optičke mreže prikazuju kao prihod, iako u suštini predstavljaju rashod. Ako se isključi povećanje tih „prihoda“, koji su sa 9,1 milijarde skočili na 12,2 milijarde u prošloj godini, možemo zaključiti da su realni prihodi Telekoma iz delatnosti povećani za svega 6 milijardi dinara, dok su poslovni i finansijski rashodi ukupno povećani za 17,8 milijardi dinara (da su prihodi Telekoma povećani samo za 6 milijardi, može se videti po tokovima gotovine, jer se tu ne mogu prikazivati fiktivni prihodi).

Iako se očekuje da će u ovoj godini doći do blagog pada Euribora, to neće imati značajnog efekta na poslovanje Telekoma, jer kompanija nastavlja da značajno povećava dugove, pa će ukupni rashodi za kamate nastaviti da rastu. Posebno zabrinjava što se Telekom zadužuje pod veoma nepovoljnim uslovima; pojedini zajmovi su uzeti sa kamatom od Euribor plus 6,5%, što je više od 10% na godišnjem nivou u ovom trenutku i predstavlja znak da kreditori nemaju poverenja u kompaniju.

Zahvaljujući prodaji antenskih stubova značajno je poboljšan konačan rezultat poslovanja u 2023. godini. Ali i to je urađeno na veštački način, primenom računovodstvenih mehanizama. Telekom je formirao posebno preduzeće „Sky Towers Infrastructure”, u koje je uneo antenske stubove u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori i zatim je to preduzeće prodao. Pošto u prihode može da se knjiži samo razlika između knjigovodstvene vrednosti kompanije i prodajne cene, antenski stubovi u Srbiji su uneti po vrednosti od svega 4,8 milijarde dinara (antenski stubovi Telekoma Srpske, kojih ima znatno manje, uneti su u vrednosti od 18,5 milijardi).

Sky Towers Infrastructure je zatim prodat po ceni od 59 milijardi dinara, odnosno 35,9 milijardi više od knjigovodstvene vrednosti te imovine u Srbiji; na ovaj način Telekom je veštački povećao prihode za 35,9 milijardi. Da je Telekom uneo antenske stubove po procenjenoj (realnoj) vrednosti, kao što je uneo opremu iz Telekoma Srpske, ovakvi „prihodi“ se ne bi pojavili.

Na ovakav „prihod“ Telekom mora da plati i porez na dobit od 15%, odnosno to će ga koštati 6 milijardi dinara. Samo po sebi, odluka da se tornjevi knjigovodstveno prenesu u novo pravno lice po izuzetno niskoj vrednosti je veoma diskutabilna, jer je za posledicu imala (nepotrebno) generisanje poreske obaveze od 6 milijardi.

Tako da, kad se uzmu u obzir jednokratni efekti prodaje tornjeva, Telekom je ostvario dobit pre oporezivanje od 40 milijardi dinara, dok je 2022. godine ostvario dobit pre oporezivanja od 15,8 milijardi dinara. Da nisu prodati tornjevi, dobit pre oporezivanja bi bila svega 4,1 milijarde dinara.

Ali čak i pored prodaje tornjeva, kratkoročne obaveze Telekoma su za 35 milijardi dinara veće od obrtne imovine, što je znak nelikvidnosti kompanije, samo su dugovi prema dobavljačima povećani na 40 milijardi dinara, što je 9 milijardi više nego prethodne godine.

Da bi nekako popravio svoje performanse, Telekom je povećao cene svojih usluga: cene mobilne telefonije povećane su od marta, a cene multimedijalnih usluga su povećane u prethodne dve i po godine za preko 40%.

Pitanje je koliko će poskupljenje samo po sebi rešiti probleme Telekoma; zaduženje kompanije se naglo povećava iz godine u godinu, a čak ni blago smanjivanje kamatnih stopa neće imati previše efekata, jer će prirast duga „pojesti“ eventualno smanjenje kamata. Ne samo to, već ove godine Telekom će imati nove rashode jer će morati da plaća za iznajmljivanje tornjeva.

Autor je ekonomski analitičar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.