Rast industrije u maju od 6,2 odsto

Industrijska proizvodnja u maju se nakon aprilskog usporavanja vratila na uzlaznu putanju sa rastom od 6,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Ipak, u prvih pet meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine rast industrijske proizvodnje iznosio je svega 1,2 odsto, nakon stagnacije u prva četiri meseca.

Prema rečima Stojana Stamenkovića, autora Makroekonomskih analiza i trendova u prva četiri meseca proizvodnja energije je bila problem.

“U maju je u odnosu na isti mesec prošle godine proizvodnja električne energije bila manja za 6,3 odsto, ali to je rezultat povoljnih vremenskih prilika u maju pošto nije bilo potrebno ni grejanje ni hlađenje. Pad nije rezultat manje proizvodnje uglja kao u prvom kvartalu pošto je eksploatacija uglja zabeležila rast od 17 odsto”, rekao je Stamenković na predstavljanju ovog časopisa dodajući da je smanjenje industrisjke proizvodnje u aprilu bila posledica kalendarskog rasporeda i manjeg broja radnih dana.

Miladin Kovačević, takođe autor MAT-a ali i direktor RZS-a, ocenio je da je proizvodnja električne energije beleži mesečni rast od 6,6 odsto u odnosu na april i da se prema njegovim računicama, ali i kalkulacijama Ministarstva energetike očekuje da se do kraja godine premaši proizvodnja iz 2016. uprkos padu proizvodnje u zimskim mesecima.

Ipak, Stamenković upozorava da iako trenutno elektroenergetika ne predstavlja opasnost za ekonomiju, mogla bi u srednjem roku da postane ozbiljan problem ukoliko ne dođe do investicija u proizvodne kapacitete.

Najvažniji deo industrije, prerađivačka industrija u periodu od januara do maja je zabeležila porast od 6,3 odsto, nakon visokog rasta od 9,2 odsto u maju. Desezonirani indeks prerađivačke industrije je u maju prema analizi MAT-a bio najveži još od aprila 2008. godine.

Stamenković ističe da je najveći problem industrija motornih vozila koja beleži pad proizvodnje od 10 odsto, a u okviru toga proizvodnja automobila sa padom od 19 odsto.

Od pet osnovnih oblasti koje su bitne i za industriju i za platni bilans, sve osim proizvodnje osnovnih metala u maju beleže rast i one čine 55 odsto izvoza prerađivačke industrije u prvih pet meseci.

Prvih pet meseci ove godine karakteriše dinamičan rast spoljnotrgovinske razmene od 14 odsto u odnosu na prošlu godinu. Međutim, nepovoljno je što uvoz raste po stopi od 14,4 odsto, a izvoz po stopi od 13,4 odsto, što znači da se širi platnobilansni deficit. Spoljnotrgovinski deficit raste po stopi od četiri odsto mesečno, pa je za prvih pet meseci zabeležen deficit u spoljnoj trgovini od skoro 1,8 milijardi evra. Za razliku od zimskih meseci kada su uvoženi struja i ugalj, a cena nafte rasla, sada to više nije slučaj, ali uvoz i dalje brže raste od izvoza. Od početka godine najbrže raste uvoz trajnih proizvoda za široku potrošnju, intermedijarnih proizvoda i netrajne robe za široku potrošnju.

Ivan Nikolić, urednik MAT-a, ukazuje i na ubrzan rast prometa na malo, ali i načinjenicu da to ne dolazi od rasta mase zarada, već od zaduživanja građana.

“Preporučljivo je da Vlada dopusti rast plata u javnom sektoru do kraja godine, jer izvor postoji, a trenutno plate nisu podsticaj rastu privrede”, zaključuje Nikolić.