Rast od sedam odsto potreban, ali praktično nemoguć

Tako je prekjuče potpredsednik Svetske banke za Evropu Siril Miler izjavio kako je moguće da Srbija dugoročno ostvaruje visoke stope kao na primer sedam odsto, pa bi na primer za deceniju tolikog godišnjeg rasta BDP bio udvostručen. Ministar finansija Siniša Mali ima skromnija očekivanja, pa je rekao da će Srbija do 2023. godine imati četiri odsto godišnjeg rasta i da će biti lider u regionu.

A stvarnost je da je u prvom kvartalu ove godine stopa rasta BDP-a 2,3 odsto. To neće proći bez efekta na celu godinu, pa je Evropska komisija juče u svom prolećnom izveštaju smanjila prognozu srpskog privrednog rasta od jesenas sa 3,8 na 3,1 odsto. U izveštaju EK se navodi kao razlog za smanjenje procene ekonomsko usporavanje evrozone, a pre svega Nemačke i Italije koji su najveći trgovinski partneri Srbije.

Ekonomisti se listom slažu da nam je privredni rast od sedam odsto o kojem govori Miler potreban, ali u praksi, u najmanju ruku teško ostvarljiv.

„Toliki privredni rast je potreban, ali moguć nije“, kaže za Danas ekonomista Ljubomir Madžar, „i to zato što nemamo svoju akumulaciju“.

„Naša akumulacija je blizu nule. Oslanjamo se na na stranu štednju koja je nepouzdana. Stranci ulažu kapital u sektore koji njima donose profit, ali ne donose obavezno i korist za društvo. Vlada nije osposobljena za dovoljan nivo javnih investicija i njihov nizak nivo je postao trajna kategorija“, objašnjava Madžar, zaključujući da privreda koja ne investira i oslanja se na strani kapital – nema budućnost.

Madžar i optimizam predstavnika Svetske banke objašnjava time da oni žele da zemlju u čijem razvoju su i sami učestvovali savetovanjem, predstave bolje nego što jeste, jer tako i sebe prikazuju.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić o dugoročnim stopama rasta od sedam odsto kaže „teorijski moguće, ali praktično – teško“.

I Savić se slaže da su za visoke stope rasta potrebne investicije, ali je naš problem što skoro sve velike investicije dolaze od stranih kompanija.

„Iako je 2014. godine promenjen zakon i dati podsticaji svim investicijama i domaćim i stranim, na prste jedne ruke mogu se nabrojati velike investicije kompanija u domaćem vlasništvu. Strani investitori mogu se pokupiti i otići. Evo imamo Fijat za koji ne znamo da li odlazi ili ostaje. Drugo, te investicije se uglavnom svode na sklapanje, a to ne može da pokrene industrijalizaciju i visoke stope rasta BDP-a“, ocenjuje Savić, objašnjavajući da se efekti domaćih i stranih ulaganja najbolje vide na primeru Zastave i Fijata. Iako je Fijat ogromna multinacionalna kompanija, multiplikativni efekat nekadašnje Zastave na privredu koja je imala 400 kooperanata u SFRJ, bez obzira na kvalitet vozila, bio je mnogo veći od Fijata koji više od 90 odsto delova uvozi i sve izvozi.

„Nema tu prostora za ozbiljne multiplikatore rasta“, smatra Savić podsećajući da su visoke stope rasta ipak moguće, pošto je prosečna godišnja stopa rasta industrije od 1953. do 1990. godine bila 7,3 odsto.

„Visok privredni rast je moguć i to dugoročno, to najbolje pokazuje primer Kine koja je imala 10 odsto godišnje tokom 40 godina“, skreće pažnju Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, dodajući da bi iz Kine trebalo da uvozimo model rasta. On navodi tri uslova za visok rast.

„Prvo imamo premale investicije. One iznose 17-18 odsto BDP-a, a trebalo bi da budu 25 do 28 odsto. Drugo, potreban je veći kvalitet i bolja struktura proizvodnje i na kraju da to bude u skladu sa 21. a ne 19. vekom i tu mislim na primenu tehnologija i na znanje. Mi se krećemo pre tom 21. veku, ali ne brzinom koja bi nam odgovarala“, napominje Crnobrnja.

Koliko je decenijska stopa privrednog rasta od sedam odsto teško dostižan cilj, dobar pokazatelj je i period od 2001. do 2008. godine kada smo imali prosečan godišnji rast 5,9 odsto i to u vreme ogromne globalne ekspanzije i priliva kapitala iz inostranstva. To je ujedno i bilo pumpanje balona koji je pukao 2008. godine i izazvao svetsku finansijsku krizu. U narednih pet godina prosečan godišnji privredni rast Srbije bio je minus 0,2 odsto, a tek 2018. godine BDP se vratio na nivo iz 2008.