Rast od sedam odsto potreban, ali praktično nemoguć

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U narednih par godina rudarstvo može značajnije da utiče na BDP. Prvenstveno „Bor Copper“ sa bakrom i zlatom, pogotovo ako kinezi preuzmu i rudnik „Leće“ kod Medvedje, a već sada su najveći izvoznik. Zatim tu je i najavljena proizvodnja litijuma sa bogatog nalazišta u Jadru.

2. Rast je neostvariv iz prostih razloga,državni aparat je ogroman i taste iz dana u dan .Na svaku izdatu potvrdu,rešenje,uput,…..postoji još neko ko to odobrava.,,na svaku metlu u čistoči ima još jedan zapošljen koji kontroliše tu metlu,, Vojska koja ima deset puta više majora i pukovnika od zastavnika
   jedino kod nas postoji,Jedan radi njih deset ga kontroliše ,treba obrnuto…..

3. kod nas lako – kad krećemo od -200 (izgubljeno 3-4 generacije)…

4. kina se sada pored industrijalizacije okrenula u pravcu diverzifikacije iste i u pravcu visokih tehnologija..SKOLUJU SVOJE TALENTE VANI ALI im garantuju kroz praksu super uslove zivota u Kini ako se vrate..i vraca se vise od 60% svetskih talenata.Potpomaze poljoprivredu i izvoz iste ali to rade sve zap zemlje.Otkupna cena krastavaca u holandiji je od 0.8 do 2 eura po kg dok nasa oko 0.08 eura..i dok se ne ugovori domaci otkup,nema uvoza,nema kvota..Lokalni nameti na nasim opstinicama su na male firmice su takve da kada dodje prvi u mesecu prvo izdvojis platu bruto za opstinske takse, platis telefone grejanje koje je duplo od gradjanskog smece vodu struju,komunalije takodje duplo…i pocnes da radis za opstinu i9 njihove duplo duple namete..koja to firmica moze opstati i mali biznis ..necemo o hodanju da zaposlis zene pa ostanu trudne..kao da si im ti muz…brines da nosis i dokazujes nesto sto si vec uradio..da si isplato doprinose koje ovi u u opstinskim adm odlicno vide..ali moras odneti zasto ne znam…rastemo mi u plus beskonacno

5. Ovaj članak i članak o Anketi Nemačko-Srpske privredne komore o poslovanju nemačkih firmi u Srbiji su PRAVE, IZUZETNO VAŽNE teme. Komplimenti Redakciji Danas-a za lansiranje ovih tema. Bilo bi jako korisno i poželjno da Danas forisara ovakve sadržaje. Oni podstiču razmatranja našeg razvoja – mnogo aspekata razvoja, sve do političkih kretanja i razvoja demokratije. U moru tema koje su se zadnjih meseci bavile našim političkim previranjima, ovo je sjajno osveženje.

   Najpre jedna važna početna činjenica: trend našeg privrednog razvoja je evo već nekoliko godina pozitivan. Od ključne važnosti je da se traže rešenja da se trend održi, po mogućstvu unapredi. To onda učvršćuje stabilnost razvoja.

   E, sada da li može 7%. Svetska banka (SB) kaže da potencijal za to postoji. Može se ta ocena i dovoditi u pitanje, što članak naglašava, ali postoji tu jedan indikator koji kaže da je tu temu otvorila SB. A kada nam se to unazad godinama desili. Ja nisam tako nešto zapazio.

   Naši stručnjaci evo u članku kažu „neostvarivo“. Pošto je reč o našoj stručnoj eliti, za koju se očekuje da izuzetno dobro poznaje ekonomiju Srbije trebalo bi da je to tako. Medjutim, sudeći po istoriji doprinosa naše ekonomske struke razvoju Srbije (decenijama unazad), trebalo bi tu biti oprezan, jer smo se ovakvih priča vala naslušali. Neki naročiti dokazi u korist ocena „neostvarivo“ i nisu izneseni, stim što se uvažava da za to i nema prostora u ovakvom članku. Nesporno je, svakako, da je ostvarivanje većih stopa rasta zbilja vrlo složeno. Mnogo toga bi morala država na unapredi (od efikasnosti državne uprave, sudova, …, sve do činjenice da naše fabrike imaju skroman potencijal za nove prodore) da bi se brže napredovalo.

   Medjutim, ja mislim da je od ovoga što kažu „neostvarivo“ važnije sledeće:
   Da država Srbija (Vlada, Pravosudni sistem, …, svi segmenti Sistema) odredi kao NAJVIŠI PRIORITET unapredjenje svih uslova za dalji razvoj privrede, a posebno proizvodnje, i time očuva trend pozitivanog razvoja.
   Kada se radi o privlačenju novih i radu sa inostranim firmama, strateški cilj Srbije treba da je da inostrane kompanije postanu realno zavisne od fabrika u Srbiji – stabilnost rada, kvalitet i rezultati naših radnika, kvalitet proizvoda i usluga, …, sve do profita. E, kada dostignemo takve rezultate dostićićemo i stabvilnost da nam fabrike ne odlaze tako lako, poboljšavaće se plate, itd, itd. To je dosta dug put, godinama treba raditi da se dostignu kvalitetni rezultati. Tako su se, medjutim, dosta davno razvili Singapur, Južna Koreja, itd., a ima i onih koju takvu šansu nisu iskoristili, jer nisu zadovoljavali zahteve tržišta. Rezultati rada nemačkih firmi u Srbiji donose značajne pokazatelje kako treba raditi.
   U svemu ovome, politička stabilnost Srbije ima jako važnu ulogu. Zato očekujemo od svih političkih aktera u Srbiji da smišljaju i izgradjuju političi sistem koji će maksimalno zaštititi privredu (proizvodnju, posebno) od negativnih uticaja eventualnih političkih previranja, koja su realno moguća. Odgovornost za ovo je ogromna. To nam je aktuelno i ovih dana, te je za to bilo izuzetno zabrinjavajuće da se vode akcije da u Srbiji sve stane, da bi se napravile neke promene. To ne ide tako. Ogromna odgovornost je u pitanju. Ne može, na primer, da se dozvoli da se poremeti rad 400 nemačkih fabrika, koje kao što vidimo dobro rade. To bi bila nevidjena katastrofa.

   Strategija razvoja Srbije trebalo bi da se jasno opredeli i iskaže da se kao prvi prioritet razvija ekonomija (a u tome proizvodnja, pre svega), a za te potrebe i svi prateći državni sistemi. Razvoj ekonomije (novo stvorena vrednost) stvaraće osnov za razvoj sveukupne nadgradnje, sve do političkog sistema i demokratije. U siromaštvu to teško ide.

6. za veće i ozbiljnije investicije mi moramo da sredimo pravosuđe. to ni jedna vlast ne želi da uradi od 1990. na ovamo. Bez toga teško da ćemo privlačiti ozbiljne investicije. Niko nije lud da uloži par milijardi dolara u Srbiju pa da u slučaju nekog spora čeka na presudu par godina. to je nedopustivo u ozbiljnom svetu biznisa i zato nas on zaobilazi. Dok to ne uradimo možemo samo ove kablove da pravimo i slične jednostavne proizvode. A od toga definitivno nema velilkog rasta tipa onog u kini.

7. ne ide privredni rast sa malim platama, džaba tebi proizvodnja i izvoz ako nemaš domaćeg kupca. Unutrašnje tržište drži se zapadne ekonomije. Potrošačko društvo je energana ekonomije.To i baba Marta zna, a ne znaju naši planeri sa ponudom stranim investitorima da jeftino plate radnu snagu, da izvezu višak vrednoszti na Sejšele, ili da spoljnu naplatu ne vrate u zemlju Srbiju. Tu privrednog rasta neme. Mora se investirati od prodatog a para nema. Nema ni privrednog rasta. Nnema ni privrednog rasta od držanja lažnog kursa dinara putem kredita kod amerikanskih banaka na bazi novoštampanih dolara.Sve te kreacije veštačke ekonomije moraju uskoro pući pa ćemo videti tek tada šta će nas pogoditi. Jadna li nam majka sa tim planovima privrednog rasta.kada u njemo ima učešće domaćeg privrednika vrlo mali procenat.Sve drugo je papirologija i lov u mutnom, laž i prevara.