Rast penzija u krizi veći nego pre nje

Vučić je dodao i da će „gledati da opet iznenadimo penzionere jednokratnim uplatama“.

Sa ekonomske strane apsurdno je to što je povećanje penzija doneto prošle godine, kada je zabeležen privredni rast od preko četiri odsto, manje nego ovo povećanje u godini koja će verovatno završiti sa recesijom.

Švajcarska formula koju Srbija primenjuje za usklađivanje penzija kako bi se zadržala njihova kupovna moć podrazumeva povećanje na koje jednom polovinom utiče inflacija a drugom rast zarada.

Postavlja se pitanje da li će državna kasa naredne godine moći da isplati toliki rast penzija bez dodatnog zaduživanja i da li je ekonomski opravdano toliko podizati penzije u situaciji kada su potrebni privredni oporavak i investicije.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta kaže da je povećanje penzija u skladu sa švajcarskom formulom ekonomski održivo u dugom roku, ali da ona ne odražava tako verno privredna kretanja.

„Prošle godine kada je privredni rast bio veći od četiri odsto, za usklađivanje ovogodišnjih penzija švajcarska formula je dala povećanje od 5,4 odsto. Ove godine kada je kriza i imamo pad BDP-a, ta formula daje povećanje penzija od šest odsto, više nego u periodu prosperitetne ekonomije. Fiskalno, primena švajcarske formule je održiva, ali pitanje je društvene i političke odluke da li je bolje to ili neka formula koja bolje odražava kretanje na tržištu“, objašnjava Altipramakov.

On napominje da će ako je odluka da se primenjuje švajcarska formula sada u krizi, Fiskalni savet insistirati da se ona primenjuje i kada dođu bolje godine.

„Mi ćemo insistirati da se i tada primenjuje ova formula iako će rast penzija biti možda manji od onog što bi ekonomija mogla da podrži i kada bi se mogli javiti zahtevi da se penzije povećaju više od toga“, kaže Altiparmakov.

Razlog zašto švajcarska formula koju mi primenjujemo odstupa od privrednih kretanja je to što se plate, koje utiču na rast penzija, sporo i sa docnjom prilagođavaju krizi. Takođe, može se desiti čak i da u krizi prosečna plata u kratkom roku poraste, tako što najbrže bez posla ostaju oni sa lošijim poslovima i niskim platama, što onda diže prosek plata.

I Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu smatra da bi bilo primerenije da u krizi penzije imaju sporiji, a u vreme ekspanzije viši rast, na primer sada četiri odsto, a onda naredne godine više.

„Prosečna zarada je porasla za 10 odsto, a inflacija iznosi dva odsto. Polovina od toga je oko šest odsto i to je rast penzija u skladu sa švajcarskom formulom. Pitanje da li je održivo toliko povećanje zavisi od odluke kako će se trošiti celokupan budžet. Moguće je to povećanje uklopiti u nizak fiskalni deficit sledeće godine, ali to znači da će biti manje za javne investicije koje će biti preko potrebne da se pogura privredni rast, a koje su već smanjene ove godine. Takođe, to znači i manje ulaganje u zdravstvo, socijalnu zaštitu itd. Nije nam sada poznata ukupna ekonomska politika, ali ovo svakako nije u skladu sa podsticanjem privrednog rasta naredne godine“, ocenjuje Arsić.

Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“ ocenjuje da je priča o povećanju penzija zamazivanje očiju i traži da se prvo vrate uzete penzije od 2014. godine.

„Ja samo tražim da nam se vrati ono što je uzeto za 47 meseci, a to je milijardu evra, a posle možemo da pričamo o povećanju. Povećanje od šest odsto je objektivno po parametrima povećanja cena i plata, ali opet imamo i pad BDP-a. Mi smo tražili da se ubaci u zakon i zaštitna klauzula, kada prosečna penzija padne na ispod 60 odsto prosečne plate, da se obavi vanredno usklađivanje. To nije prošlo. Sada je prosečna penzija na oko 47 odsto prosečne plate“, napominje Grabundžija.

Prosečna neto plata u junu iznosila je 59.740 dinara, a prosečna penzija 27.775 dinara.

Država najpre da vrati šta je uzela od penzionera

Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost“, pozdravio je najavljeno povećanje penzija od šest odsto, ali je napomenuo da država najpre „mora da vrati ono što je uzela od penzionera za 47 meseci“. On je gostujući u Novom danu na televiziji N1, rekao da bi najavljenu povišicu trebalo dopuniti zaštitnom klauzulom za penzionere koji imaju niža primanja. „Celih pet godina prosečna penzija bila 23.000 dinara, i penzioneri su to teško preživljavali. Veliki broj ljudi je umro, nije ni doživeo povećanje. Nisu imali za lekove i račune, a mnogi su ostali i bez stanova. Pored toga, i u vreme vanrednog stanja niko nije brinuo o penzionerima. Više su imali prava kućni ljubimci nego oni“, rekao je Grabundžija.