„Sit gladnom ne veruje“: Ko kupuje toliku luksuznu robu i stanove?

Međutim, nije samo to ono po čemu se istakla ovih dana.

Mesarović je prilikom obraćanja na događaju pod nazivom „Luxury Adriatic Summit“, održanom u hotelu St. Regis u Beogradu na vodi, istakla da je cilj tog događaja  da „pozicionira region, a posebno Srbiju, na evropskoj mapi luksuza“.

Pored toga, ona je naglasila da je Srbija najbrže rastuća ekonomija u regionu.

„Izvoz robe i usluga proteklih 12 godina povećan je gotovo četiri puta. Priliv stranih direktnih investicija u tom periodu ukupno iznosi 34 milijarde evra, a 2023. godine postigli smo rekord sa 4,5 milijarde evra, kada smo bili lider u privlačenju stranih direktnih investicija u regionu“, istakla je ministarka.

Mesarović je naglasila i da je taj napredak pratio i rast plata, koji direktno utiče na tržište luksuza, jer se „naši građani sve češće odlučuju da ulažu u luksuz“.

Sagovornici Danasa, međutim, ne dele mišljenje ministarke, uz tvrdnje da više od polovine građana Srbije ne razmišlja o luksuzu, jer rade za manje od 75.000 dinara mesečno.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić ukazuje da upravo to najbolje govori o tome koliko su građani Srbije u mogućnosti da kupuju luksuznu robu.

„Nekih 200.000 građana Srbije prima minimalnu zaradu, koja će tek od februara biti neznanto viša od 50.000 dinara. Prema tome, sve te priče su u stilu ove vlasti, govori se o ekonomskom tigru i prosperitetu, a građani Srbije grcaju“, navodi ona.

Savić dodaje da ministarka ne zna kako žive građani.

„Kada ste okruženi jednom grupacijom ljudi koja ima enormno mnogo novca, što je nekih osam ili devet odsto, onda gubite predstavu o realnosti. Kada imate toliko novca da možete sebi da priuštite sve što vam padne napamet, onda mislite da tako žive i građani Srbije“, objašnjava ona.

Savić kaže da su obični građani daleko od luksuza.

„Luksuz je samo u tom uskom krugu političara i njima bliskih biznismena kojima tenderi prolaze bez ikakve zadrške. Luksuz je sigurno prisutan i tamo gde je ona ovo izjavila, a to je u Beogradu na vodi“, naglašava ona.

Sličnog viđenja je i ekonomista Saša Đogović.

„U situaciji kada ćemo tek od januara sledeće godine imati izravnanje minimalne potrošačke korpe i minimalne neto zarade to nikako ne može da znači kupovinu luksuza nego naprotiv, samo može da znači pomak u kupovnoj snazi stanovništva“, navodi on.

To, kako pojašnjava, znači da neko možda može da kupi nešto veću količinu u kilogramima krompira, kupusa, komadima jaja, litrima ulja i tako dalje.

„Tih nekih namirnica koje se najčešće troše i egzistencijalne su prirode. Prema tome, izjava da povećanje plata i penzija utiče na povećanje kupovine luksuznih proizvoda, zaista ne stoji“, tvrdi Đogović.

Oni koji su kupovali luksuzne proizvode do sada, kako dodaje, oni će i dalje da ih kupuju.

„Zato što imaju takve izvore prihoda ili su na dotoku takvog izvora, a oni koji nisu i dalje će da žive onako kako su i do sada, uz nešto manje tenzija“, objašnjava on.

Pravni savetnik u Inicijativi A11 Uroš Ranđelović za Danas kaže da se jaz između bogatih i siromašnih još više proširio.

„Prema javno dostupnim Indikatorima svetskog razvoja u izradi Svetske banke, prosečni dohodak 50 odsto najsiromašnijih smanjen je za 14 odsto, dok je jedan odsto naših sugrađana sa najvišim prihodima povećao prosečan dohodak za 88,7 odsto. Ako se uzme da luksuz mogu da priušte samo najbogatiji među nama, ministarka je potpuno u pravu, njihov životni standard jeste porastao prethodnih godina“, ukazuje on.

Međutim, kako poručuje, pad dohotka za ostatak stanovništva nam govori da je uz to porasla i društvena nejednakost.

„Luksuz blješti, a odsjaj ume da pokvari vid. Ko se sa posla ne vraća javnim prevozom može da svedoči masi ljudi koji smoždeni nedovoljno plaćenim radom spavaju, stojeći i sedeći. Ko ne jede u pekari ne može videti redove posle 17 časova, kada se peciva prodaju upola cene. Ko nije podstanar ne razmišlja o tome da li će mu zakupnina rasti. Sit gladnom ne veruje, pa neće ni luksuzna ministarka u luksuznom hotelu na Samitu razvoja luksuzne industrije“, naglašava Ranđelović.

On upozorava i da je „mali“ problem to što ta ministarka treba da zastupa interese svih građana, a ne samo onih koji mogu da kupe više ekskluzivne robe nego što su mogli pre.

I ekonomista Danilo Šuković smatra da je izjava neprimerena.

„Ministarka bi trebalo da vodi računa o siromašnima, kojih je u Srbiji sve više, i gde je jaz između siromašnih i bogatih sve veći“, poručuje on.

Šuković dodaje da siromašni ne razmišljaju o luksuzu.

„Taj uski sloj bezobrazno bogatih sigurno se baškari u luksuzu i to na račun većine, koja sve više tone u bedu i siromaštvo“, ukazuje on.