Istina, manipulacija ili štimovanje radi političkog marketinga: Da li je ekonomija Srbije najbrže rastuća u Evropi?

Najbrže rastuća ekonomija se ne bi, iz petnih žila, upinjala da svoje rudne resurse, „pokloni“ investitorima koji će nepovratno uništiti prirodu i živi svet, uključujući stanovništvo, tvrdi za Danas Dragan Petrović, diplomirani ekonomista i profesor u Ekonomskoj školi.

On pita ko je to i kojom naučnom metodom nepobitno utvrdio da je Srbija najbrža rastuća ekonomija u Evropi, kako je to Vučić rekao.

Da je tako, kaže Petrović ne bi se trudila da uništi domaće proizvođače hrane, zarad interesa inostranih trgovačkih lanaca.

Na kraju godine, rerkao je još Vučić treba da budemo među prve dve ili tri države u Evropi po rastu.

Prema podacima Eurostata, nijedna država u EU, koja je objavila podatke o godišnjem rastu u prva tri meseca, nema stopu rasta od 4,7 odsto koliko je prijavio naš Republički zavod za statistiku. Kada uključimo i zemlje Zapadnog Balkana srpska ekonomija je i dalje na čelu, ali razlika nije tako ubedljiva kao u slučaju razvijenih evropskih zemalja.

Predsednik pokreta potrošača iz Bora Zoran Andrejić za Danas kaže da je ovo „još jedna manipulacija u nizu“.
„Koje su parametre uzeli za tvrdnju da smo najbrže rastuća ekonomija? Da su rekli za najbrže rastuću korupciju, to bi bilo u redu“, napominje Andrejić.

Ekonomista iz Novog Pazara Teo Taraniš naglašava da je izvlačenje podatke o privrednom rastu, u jednom kratkom intervalu vremena koji je posledica delovanja kratkoročnih faktora i na osnovu toga donošenje zaključaka o ekonomskoj snazi naše privrede – neozbiljno.

„Takav pristup može da služi samo u dnevnopolitičke svrhe. Podaci pokazuju da, tokom poslednje decenije Srbija beleži prosečnu stopu rasta u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope. Konačno, u priči o najvećem privrednom rastu u Evropi se konstantno zanemaruju strukturne promene koje bi trebalo da omoguće dugoročan i održiv privredni razvoj“, ističe Taraniš.

Ekonomista i odbornik iz Niša Aleksandar Živadinović kaže da se svi podaci koje vlast plasira u poslednjih 12 godina, pa i izračunavanje privrednog rasta, štimuju se i prilagođavaju potrebama njenog političkog marketinga.

„Pravi ekonomski rast koji građani vide je veliki rast cena koji se odražava na pad životnog standarda. Razlika između statistike i stvarnog života može da bude velika, u Srbiji posebno“, napominje Aleksandar Živadinović.